Среда, 15.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Срби су у Сарајеву бранили своја дворишта, нису били агресори

У већини општина, које су биле под контролом Војске Републике Српске, живели су грађани српске националности
 Срби су у Сарајеву бранили своја дворишта, нису били агресори
Са јучерашњег панела у Београду (Фото: Анђелко Васиљевић)

Историјска обавеза Срба је разобличавање и поништавање свих медијских и политичких лажи о рату у БиХ од 1992. до 1995, а посебно у вези са Сарајевом. Срби су у овом граду бранили своја огњишта, поручено је на панелу „Да ли је Сарајево био опкољен и блокиран град” који је одржан јуче у Београду у организацији Удружења „Центар за друштвена истраживања, транзицијску правду и демократију – Истина и правда” из Источног Сарајева и уз подршку Представништва Републике Српске у Србији.

Говорили су шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић, некадашњи министар унутрашњих послова Републике Српске Tомо Ковач, дугогодишњи главни инспектор Министарства унутрашњих послова Српске за истраге ратних злочина Симо Tушевљак и професор Душан Шеховац. Приказани су слајдови и делови филма из „Илиџа – 22. април 1992. године – Рашомонијада”, а који сведоче о извештајима страних новинара и о информацијама које су тада објављивали бошњачки медији.

„Питање опсаде или блокаде Сарајева је можда и најважније, јер ће непосредна сведочења заједно са научноистраживачким достигнућима неизбежно покренути исправљање ако не свих, а оно многих подвала и лажи које су се појавиле само као одјек велике и по свету вешто раширене преваре”, рекао је Цицовић.

Он је као пример пропаганде лажи навео напад на Српску Илиџу 22. априла 1992. године, а да се у директном телевизијском преносу видело да су муслимани напали Србе. Указао је на то да је континуирано пропагандно деловање политичког Сарајева, уз подршку Запада, против српског народа – започело пре рата. Рекао је да та пропаганда није престала ни данас. Он је нагласио да најјаче аргументе у разобличавању тих и свих осталих медијских и политичких лажи имају непосредни учесници тог рата. Подвукао је да ће аргументи наведени у извештају Међународне комисије о страдању Срба у Сарајеву бити велика помоћ садашњим и будућим истраживачима.

Он је подсетио на оцену Владе Републике Српске да ће тај извештај „допринети објективном и непристрасном сагледавању свих чињеница везаних за страдање Срба у Сарајеву, као и да ће целовито и истинито сагледавање ратних догађаја у Сарајеву, али и целој БиХ, допринети јачању поверења и толеранције међу народима у БиХ, коначном помирењу и суживоту садашњих и будућих генерација”.

Цицовић је подвукао да је историјска обавеза Срба да се разобличе све медијске и политичке лажи представника друге стране. Шеховац је навео да су муслимани приликом обележавања 22. априла, првих година овај датум славили и хвалили се да су је освојили са 10 рањених бораца, следећих година су обележавали контранапад и тврдили да су је напали превентивно, а данас – као одбрану. Оценио је да је њима потребно да покажу да су они жртве, да нису нападали, већ се бранили и да су Срби агресори.

Казао је да је град Сарајево 1992. године био заједница 10 градских општина у којима су у већини општина, које су биле под контролом Војске Републике Српске, живели грађани српске националности.

Истакао је да су се у априлу 1992. године у Сарајеву одржали протести и да су на битним и стратешким местима, где су се граничиле српске и бошњачке махале, постављене барикаде. Указао је и да је дошло до обостраног опкољавања и блокирања једних и других. Навео је да постоји мапа где се може видети борбена линија раздвајања. „Срби у Сарајеву су изашли са оружјем у своја дворишта, да бране своје”, рекао је. Ковач је указао да се војним и полицијским официрима спочитава да су нарушили мултиетнички склоп и да су екстремисти. Казао је да је Илиџа била једино место где се нормално одвијао живот у граду. Из Сарајева, како је рекао, извучено је 50.000 Срба.

На мети противника, како је речено, били су српски народ, села и станови. Казао је да су људи бежали и долазили у Илиџу 1992. године, после бројних пљачки продавница и станова. Тушевљак је навео да је постојао сабирни центар за Србе у Сарајеву, подсећајући да су се тако звали логори смрти у НДХ. Навео је да располаже именима више од 3.300 жртава ратних злочина. Годину дана пре почетка рата, рекао је, формирано је војно крило Странке демократске акције (СДА), наоружано и формирано по регијама. „Они су по сваку цену хтели рат у БиХ”, казао је. Указао је да православна српска гробља, напуштена и зарасла у Сарајеву, сведоче о томе да су Срби живели тамо.

 

 

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nostradamus
Zanimljivo je, da u tom gradjanskom ratu, niko nikoga nije napadao i svi su se „samo branili“ i kao posledica toga, zbog neobjasnjivih razloga, poginulo je 100 hiljada gradjana?. Lepo to i slozno rade nacionalisti, jer kod njih je za sve ucinjeno, uvek neko drugi kriv, a ne oni sami. Lep pozdrav svima.
Дуле
Сарајево јесте било под блокадом али је та блокада пре свега била изнутра. Град су могли напустити само привилеговани док је остатак становништва морао остати као живи штит и као средство западњачке пропаганде. Србима је било у интересу да цивили напусте град и да остану "тет-а-тет" са 1. муслиманским корпусом који је уз протекцију запада дејствовао из званично заштићене и демилитаризоване зоне.
smederevac
U samom Sarajevu su bili najcveci nekaznjeni zlocini prema Srbima koji su ostali u gradu ....
Игор Г.
Они у Сарајеву нису, они око Сарајева.......
Родион
Још један покушај подметања. Као Срби из околине сарајевског градског језгра, из општина које су припадале Граду Сарајево, су требали да остану у кућама и мирно гледају како им доле у тој рупи од “ћаршије” сатиру браћу и рођаке. Срби нису почели тај рат, зна се на чије сватове је прво пуцано.
Анка
Срби су у цијелој бившој држави бранили своје двориште. Зато неправда још више боли…

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.