Грозница подизања улога

У Кијевско-печерској лаври украјински специјалци обијају браве на црквеним здањима и притварају окупљене вернике. Зеленски најављује скору активацију фронта док се расправља о томе да ли ће бити или неће бити украјинске офанзиве. НАТО заседа и одлучује да прими Украјину, наводно једногласно, али је питање да ли одмах или после рата. Столтенберг ипак наглашава да су у овом тренутку фокусирани на обезбеђивање победе Украјине над Русијом. Иако заменица украјинског министра одбране тврди да је њихова офанзива у току, руска војска полако осваја део по део Бахмута и Авдејевке. Сада су наводно изашли на последњи пут за снабдевање Бахмута од Часовог Јара.

ДУГИ ДОМЕТИ: У Кијеву се поново чује унисона паљба да су ракете дугог домета услов свих услова. Агилни Алексеј Арестович тврди да ће украјинска офанзива довести до великих губитака уколико Запад не испоручи ракете домета од 100 километара и више. Ову процену подржава и бивши командант америчких трупа у Европи Бен Хоџис, који има јасан и делотворан план офанзиве: најављује да ће се она одвијати на веома уском делу јужног фронта с циљем изласка на Азовско море, пресецањем коридора и изолацијом Крима. На сцену би тада ступиле ракете дугог домета којима би био гађан Севастопољ и друге мете на полуострву, како би „Крим био избачен из игре”. Хоџис је уверен да ће Украјина победити у овом рату пре краја године – под условом да јој се обезбеди оно што им је потребно. А поента овог рата је да се продужи испорукама високопрецизног оружја дугог домета, а не да се офанзива откаже. У том правцу делује и немачки министар одбране Борис Писторијус, дозвољавајући украјинске нападе на територију Русије и сматрајући да ће Москва стећи другачији поглед на рат када буду нападнути градови, цивили или се пресеку линије снабдевања.

ВЕЛИКО ИСЦРПЉИВАЊЕ: У победу Украјине нису уверени сви који одлучују о овом рату. Управо због тога што је сада јасно да он одавно већ није питање једне контраофанзиве, него је рат који иде на исцрпљивање и да је суштина у логистици снабдевања наоружањем. А то не иде како се очекивало. ЕУ није јединствена и критикују је не само у Кијеву него и у Вашингтону. Примена плана ЕУ о заједничкој набавци муниције за Украјину је за њих разочаравајућа. ЕУ је у марту пристала да купи милион артиљеријских граната за Украјину, али се о детаљима плана још разговара. Главна контроверза се односи на то да ли фирме које примају наруџбе треба да буду само из ЕУ и да ли САД или Велика Британија треба да учествују.

Али, нажалост, по животе војника и цивила, то је тек секундарни сегмент овог рата: основни је прекомпозиција како глобалних геостратешких позиција, тако и појединачних унутардржавних односа политичких снага. А ту се много више клима у САД него у Русији или Кини.

ЧИЈИ ЈЕ ИНТЕРЕС: Републиканци поново позивају Бајдена да прекине помоћ Украјини у постојећем формату. У Конгресу је група од 19 републиканаца потписала писмо америчком председнику у коме су навели да се не назире крај рата, нити постоји јасна стратегија како да се он заврши. Они сматрају да САД немају интереса од ескалације прокси рата с Русијом у Украјини, јер стална помоћ и санкције воде ескалацији и повећању претње директном конфронтацијом с Русијом. Због тога критикују одлуку о испорукама ракета дугог домета схватајући да је то озбиљна провокација Москве.

Амерички министар одбране Лојд Остин је констатовао да је НАТО од почетка рата у Украјини обезбедио 55 милијарди долара војне помоћи, а нешто раније је Столтенберг тврдио да је укупна помоћ чланица НАТО-а премашила 150 милијарди евра. НАТО се спрема за рат, а алијанса је већ послала трупе у осам држава близу границе с Русијом и сада разматра могућност њиховог јачања. Уласком Финске у НАТО Фински залив лако може бити затворен за Русе. Али ни Руси не спавају, улози се подижу.

РУСКА ОСВЕТА: По чему се види да и Русија игра на дуге стазе и да јој се не жури у овом рату? Није у питању само унапређење мера за регулисање војног регистра и евентуалну брзу мобилизацију 25 милиона Руса. Московски градски суд је ове недеље првостепеном пресудом осудио опозиционара и публицисту Владимира Кара-Мурзу на 25 година строгог затвора, прогласивши га кривим за издају и ширење лажних вести о руској војсци и сарадњу са забрањеном организацијом.

Кара-Мурза је био близак сарадник убијеног опозиционара Бориса Немцова и један од најупорнијих и најагилнијих заговорника увођења Закона Магницки, који предвиђа санкције за корумпиране званичнике у Русији, укључујући људе блиске Путину. Закон је назван по руском адвокату Сергеју Магницком, који је преминуо у руском затвору након што је сакупио доказе о наводним о масовним пореским преварама у које су били уплетени руски званичници.

По том списку су Руси и стављани на санкциони списак због рата у Украјини. Иако је и прошле године у марту оптуживао „диктаторски режим у Кремљу” пред законодавцима америчког конгреса да је Кремљ починио ратне злочине, Кара-Мурза млађи је у априлу допутовао у Русију и тада је ухапшен. Није ван памети да је и оптужница за ратне злочине против Путина последица овог његовог деловања. Колико је он пута упозоравао западне лидер да не треба да попуштају Путину, с једнаком снагом је Путин одлучио да овог пута не опрости ни њему, ни онима који сматрају да је Русија крива за рат у Украјини.