Дудаковић позвао Бошњаке на „одбрану државе”

Сарајево – Пензионисани ратни командант Петог корпуса Армије РБиХ Атиф Дудаковић, против кога се већ неколико година води судски поступак за злочине почињене над српским цивилима и заробљеницима у Западној Крајини 1995. године, позвао је Бошњаке на јединство и спремност за „одбрану државе”. Тај позив упутио им је са скупа поводом обележавања годишњице Армије РБиХ, одржаног пре неколико дана у једној сарајевској општини.

У свом обраћању он је, упркос мерама забране које су му изречене још 2018. године, надуго и нашироко причао о „босанском инату”, „злочинима”, „геноциду” и опомињао душмане „да патриоте и те како све памте”.

„Ова наша бурна политичка збиља говори нам да ми знамо шта наши непријатељи желе нама, али ми очекујемо да будемо јединствени, као што је била и наша армија, сложна и спремна на одбрану државе. Ми се налазимо у орбити где нема повратка, само напред, са надом у срећу и заветом у боље”, казао је Дудаковић.

На дрскост оптуженог Дудаковића да усред суђења, које је више пута одлагано због његове наводне болести, држи предавање и да прича о томе ко је непријатељ, председник Републике Српске Милорад Додик одговара да је то само доказ више да таква БиХ нема разлога да постоји. Дудаковићу, за кога каже да је „злочинац јер је убијао Србе без икаквог разлога и изван кодекса понашања професионалних војника”, Додик је поручио да Српска „добро зна ко су јој непријатељи”, као што се зна и на кога је он мислио када је говорио о непријатељима.

Из Тужилаштва БиХ потврђено је агенцији Срна да ће „тим тужилаца размотрити недавни иступ оптуженог бившег команданта Петог корпуса Армије РБиХ”, те да ће „након што прикупе информације о томе донети одлуку о даљим активностима”.

Дудаковићево јавно обраћање обојено мржњом према Србима јавност у Српској разуме као резултат намерне обесмишљености вишегодишњег судског поступка који се води против њега, а тиме и односа према српским жртвама. У супротном, он се, сматрају многи, „не би могао слободно шеткати и држати говоре”, већ би био у притвору и правоснажно осуђен.

„Својим хушкачким изјавама оптужени Дудаковић само показује да га штити Суд БиХ, јер да није тако – фарса од процеса који се води против њега текла би нормалном динамиком, а не би била отезана унедоглед”, каже Бранимир Којић, председник Скупштине Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила. Нећемо, наглашава он, „дозволити вређање српских жртава”, јер су оне „српска рана и светиња, а у светињу нико нема право да дира”.

Према оптужници, подигнутој у октобру 2018. године, Дудаковић и још шеснаесторица припадника бошњачке војске којима је он командовао терете се за убиство више од 300 Срба на подручју Крајине 1995. године. Међу жртвама највише је било цивила, углавном старије животне доби, као и војника који су се предали или били заробљени. Тела неких ода страдалих пронађена су и ексхумирана из више појединачних масовних гробница, а за посмртним остацима преосталих убијених још се трага.

Маратонско суђење Дудаковићу подсећа на суђење његовом ратном колеги Сакибу Махмуљину, који је побегао у Турску и то одмах након што му је у априлу прошле године изречена пресуда. Он је осуђен на само осам година затвора за злочине које су над Србима на подручју Возуће и Завидовића починили припадници одреда „Ел муџахедин” под његовом командом. И он се, као и Дудаковић, „шеткао” и бранио са слободе, исто као што се и даље безбрижно „шетка” по Турској, без обзира на то што за њим трага Интерпол.