Dudaković pozvao Bošnjake na „odbranu države”

Sarajevo – Penzionisani ratni komandant Petog korpusa Armije RBiH Atif Dudaković, protiv koga se već nekoliko godina vodi sudski postupak za zločine počinjene nad srpskim civilima i zarobljenicima u Zapadnoj Krajini 1995. godine, pozvao je Bošnjake na jedinstvo i spremnost za „odbranu države”. Taj poziv uputio im je sa skupa povodom obeležavanja godišnjice Armije RBiH, održanog pre nekoliko dana u jednoj sarajevskoj opštini.

U svom obraćanju on je, uprkos merama zabrane koje su mu izrečene još 2018. godine, nadugo i naširoko pričao o „bosanskom inatu”, „zločinima”, „genocidu” i opominjao dušmane „da patriote i te kako sve pamte”.

„Ova naša burna politička zbilja govori nam da mi znamo šta naši neprijatelji žele nama, ali mi očekujemo da budemo jedinstveni, kao što je bila i naša armija, složna i spremna na odbranu države. Mi se nalazimo u orbiti gde nema povratka, samo napred, sa nadom u sreću i zavetom u bolje”, kazao je Dudaković.

Na drskost optuženog Dudakovića da usred suđenja, koje je više puta odlagano zbog njegove navodne bolesti, drži predavanje i da priča o tome ko je neprijatelj, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik odgovara da je to samo dokaz više da takva BiH nema razloga da postoji. Dudakoviću, za koga kaže da je „zločinac jer je ubijao Srbe bez ikakvog razloga i izvan kodeksa ponašanja profesionalnih vojnika”, Dodik je poručio da Srpska „dobro zna ko su joj neprijatelji”, kao što se zna i na koga je on mislio kada je govorio o neprijateljima.

Iz Tužilaštva BiH potvrđeno je agenciji Srna da će „tim tužilaca razmotriti nedavni istup optuženog bivšeg komandanta Petog korpusa Armije RBiH”, te da će „nakon što prikupe informacije o tome doneti odluku o daljim aktivnostima”.

Dudakovićevo javno obraćanje obojeno mržnjom prema Srbima javnost u Srpskoj razume kao rezultat namerne obesmišljenosti višegodišnjeg sudskog postupka koji se vodi protiv njega, a time i odnosa prema srpskim žrtvama. U suprotnom, on se, smatraju mnogi, „ne bi mogao slobodno šetkati i držati govore”, već bi bio u pritvoru i pravosnažno osuđen.

„Svojim huškačkim izjavama optuženi Dudaković samo pokazuje da ga štiti Sud BiH, jer da nije tako – farsa od procesa koji se vodi protiv njega tekla bi normalnom dinamikom, a ne bi bila otezana unedogled”, kaže Branimir Kojić, predsednik Skupštine Republičke organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila. Nećemo, naglašava on, „dozvoliti vređanje srpskih žrtava”, jer su one „srpska rana i svetinja, a u svetinju niko nema pravo da dira”.

Prema optužnici, podignutoj u oktobru 2018. godine, Dudaković i još šesnaestorica pripadnika bošnjačke vojske kojima je on komandovao terete se za ubistvo više od 300 Srba na području Krajine 1995. godine. Među žrtvama najviše je bilo civila, uglavnom starije životne dobi, kao i vojnika koji su se predali ili bili zarobljeni. Tela nekih oda stradalih pronađena su i ekshumirana iz više pojedinačnih masovnih grobnica, a za posmrtnim ostacima preostalih ubijenih još se traga.

Maratonsko suđenje Dudakoviću podseća na suđenje njegovom ratnom kolegi Sakibu Mahmuljinu, koji je pobegao u Tursku i to odmah nakon što mu je u aprilu prošle godine izrečena presuda. On je osuđen na samo osam godina zatvora za zločine koje su nad Srbima na području Vozuće i Zavidovića počinili pripadnici odreda „El mudžahedin” pod njegovom komandom. I on se, kao i Dudaković, „šetkao” i branio sa slobode, isto kao što se i dalje bezbrižno „šetka” po Turskoj, bez obzira na to što za njim traga Interpol.