Чејни напада, Путин узвраћа

Према извештајима агенција

Чернобио, Хаг, Москва – Амерички потпредседник Дик Чејни је на маргинама економске конференције која се одржава у италијанском граду Чернобију јуче изнео најоштрију критику Русије оптуживши је да се враћа на „стару тактику застрашивања”, користи „бруталну силу” и „енергетске ресурсе као оруђе снаге и манипулације” у централној Азији, на Кавказу и другде.

Грузија ће данас од Међународног суда правде у Хагу тражити пресуду којом се захтева од Русије да заустави кршење права Грузина у сепаратистичким областима Јужној Осетији и Абхазији.

Премијер Владимир Путин одмах је узвратио да Русија нема потребе да се било коме извињава поводом Јужне Осетије. Путин је додао да је званична Москва апсолутно уверена да је у праву и да је истина на њеној страни. „Нисмо ми отишли некуда, дошли су на праг наше куће, приредили ту крваву акцију и провокацију”, рекао је Путин у интервјуу ТВ каналу „Русија”, додајући да је Русија штитила животе својих мировњака на које се пуцало. На ванредном тродневном саслушању на Међународном суду правде који се бави споровима међу државама, Грузија ће тражити од Русије да омогући безбедан повратак кућама грузијским избеглицама.

Ако суд одлучи да је надлежан за тај случај, очекује се да ће у року од две до три недеље издати налог за обустављање свих активности у тим областима.

Прошлог месеца Грузија је поднела тужбу са захтевом да Русија повуче трупе из Грузије и плати штету, наводећи да је Москва прекршила конвенцију о антидискриминацији током три интервенције у Јужној Осетији и Абхазији између 1990. и 2008. године.

Мисија НАТО-а задужена за „процену војне штете” настале током руске интервенције у Грузији доћи ће у понедељак у Тбилиси.

Грузија дање тврди да је више до 400.000 њених грађана, скоро десетина становништва, истерана из кућа откада је Грузија прогласила независност 1991. Тбилиси такође наводи да је трећина тих људи отерана из Јужне Осетије и Абхазије када је Русија напала Грузију у августу након покушаја грузијских снага да ставе Јужну Осетију под своју контролу.

Иако је понекад потребно више година да суд у Хагу донесе одлуку, грузијска амбасадорка у Холандији је изразила наду да ће суд то да учини ускоро јер је „ситуација на терену заиста веома тешка” и јер „народ пати”.

Правни стручњаци предвиђају да ће Русија у својој одбрани довести у питање јурисдикцију Међународног суда правде у овом случају, и да ће оспоравати тврдње Тбилисија о дискриминацији и да је ситуација ван контроле.

„Штитили смо животе цивила Јужне Осетије, а то је наш мировни мандат. Ми смо обавезни били да то урадимо”, каже Путин, подсећајући на улогу холандског мировног контингента у Сребреници. „Европски мировни контингент 1995. године представљали су Холанђани. И једноставно се нису мешали у сукоб. Побегли су. Све до сада се сећају и траже опроштај. Међутим, људи су убијени у Сребреници”, казао је руски премијер. „Шта су очекивали од нас? Да поступимо исто и не испунимо дуг према људима. Уверени смо да смо у праву, не намеравамо ни да изазивамо, ни да се споримо, наставићемо да радимо”, рекао је Путин.

Такође, Путин је подсетио да Русија поседује дефицитарне природне ресурсе за којима постоји веома велика потреба и без којих њени партнери не могу да постоје „или ће им бити веома тешко”.

Наводећи да су у питању нафта, гас, метали, дрво и хемијска ђубрива, он је рекао да за Русију не би настали велики проблеми ако би западни партнери желели евентуално да одустану од руске робе и услуга или присуства на руском тржишту у вези са поступцима Русије у Јужној Осетији.

ЕУ купује 30 одсто нафте и 40 одсто гаса из Русије. На самиту у октобру лидери ЕУ расправљаће како да смање зависност од руских енергената, а Чејни је на скупу у Италији већ предложио да се на самит позову Грузија, Јерменија и Азербејџан јер би преко њихове територије могао да иде алтернативни пут за нафту и гас из централне Азије.

У интервјуу „Њусвику” и шеф француске дипломатије Бернар Кушнер истиче да би одговор на руску доминацију на енергетском пољу могла да буде „солидарност међу потрошачима”, односно нека врста јединства купаца руског гаса у Европи. Кушнер међутим упозорава да би евентуално увођење било каквих санкција Русији могло да се „обије о главу” већем делу Европе. „Какве санкције хоћете да уводите земљи која вас снабдева?”. Руски председник Дмитриј Медведев је рекао: „Будите опрезни, и ми можемо да уведемо санкције”. Сетите се када су то урадили Украјини. Које санкције? ... Нико није предложио увођење озбиљних санкција”, рекао је Кушнер „Њусвику”.