Већа инфлација – усклађивање минималца два пута годишње

Да ли ће се минимална цена рада усклађивати као и до сада једном годишње, или можда два пута у току исте године, биће познато у наредном периоду. Одлуку о томе предложиће радне групе које ће почети да заседају већ почетком маја, а њихов задатак биће да испитају стање на тржишту услед већих инфлаторних промена. Како наглашава Љубисав Орбовић, председник Савеза самосталних синдиката Србије (СССС), уколико анализе радних група потврде да су разлике у инфлацији знатне, онда ће бити места за још једну корекцију минималне цене рада.

– Одлука о повећању минималца за 2023. донета је на основу података који су обрађени у априлу и мају прошле године. Од тада се ситуација умногоме променила, забележен је скок инфлације, због чега су синдикати тражили да се поведе прича о усклађивању минималне цене рада два пута годишње. Сада ће радне групе ући у преговоре на ту тему и о томе ће се одлучити у наредном периоду – најавио је Орбовић.

Њихове анализе ће потврдити да ли је Србији уопште сада потребна корекција висине минималца независно од већ утврђеног повећања које важи од 1. јануара 2023. или је довољно да се само уђе у сезону припрема за формирање нове минималне цене рада за наредну годину.

– Кориговање минималца је могуће, јер га Закон о раду омогућава, у случају веће инфлације – подсетио је Орбовић.

Ипак, синдикати не могу да прецизирају колико би то повећање могло да износи, јер би пре тога морало да се узме у обзир колики су проценти инфлације и за колико је порасла потрошачка корпа.

Небојша Атанацковић, почасни председник Уније послодаваца Србије, сматра да, уколико би се због инфлације или из неког другог оправданог разлога, променила минимална цена рада, онда би та промена морала да се уради уз уважавање могућности привреде.

– Иако за највећи део привредника није проблем да ли ће се ниво минималне зараде одређивати два пута годишње, јер такви послодавци ионако већ исплаћују плате које су изнад минималне, постоје фирме које су се нашле у тешкој ситуацији због већ постојећег повећања минималца. Уколико Влада Србије као највећи послодавац мисли да има места за даље повећање минималне цене рада, а да то при том не угрози даљи развој ситуације, не поремети инфлацију, послодавци ће се прилагодити – навео је Атанацковић. Додао је да код годишњег усклађивања минималца увек треба гледати које су могућности, пре свега, у буџету, па у односу на то треба тражити одређене погодности за оне послодавце који су из неких разлога у лошијој ситуацији.

Држава је до сада сваки пут, да би направила разлику, будући да је повећање минималне зараде увек било веће него што је то био раст инфлације, смањивала поједине трошкове послодавцима, подсећа Атанацковић.

– И сада можемо да прихватимо онолико повећање колико износи пораст трошкова живота или да нам држава смањи неке трошкове који ометају то увећање. Друго, такође добро решење је да се цена минималца повећава за онолико за колико се предвиђа да ће да порасте БДП. Јер, логично је да ако БДП порасте за рецимо четири одсто, да и плате запослених буду увећане у толиком проценту – рекао је Атанацковић.

Ако је радни сат 230 динара, сада би га требало „за нешто повећати” јер је свакако инфлација била виша него што је то било предвиђено када је та одлука донета.