Пацијенти ван удружења теже долазе до терапија

Удружење пацијената Србије указало је јуче на чињеницу да у Србији постоји велики број људи који болују од тешких болести, а који немају своја удружења, па због тога теже долазе до потребних терапија које су им од животне важности. Како је на конференцији за новинаре истакао Саво Пилиповић, председник Удружења пацијената Србије, реч је о онима који болују од тумора главе и врата, рака простате, мокраћне бешике, бубрега, као и колоректалног карцинома.

– Имамо добру сарадњу са РФЗО-ом и са др Сањом Радојевић Шкодрић и њеним тимом. Али, проблем је што постоји доста пацијената, а нема довољно новца – сматра Пилиповић.

Др Бојан Тркуља, директор Удружења произвођача иновативних лекова „Иновиа”, рекао је да су последњих неколико година уложени велики напори да се повећа доступност иновативних лекова и оценио да је ситуација сада нешто боља. Међутим, нагласио је да је потребно системско решење за увођење нових генерација лекова.

– Од 2017. године око 30 одсто трошкова за иновативне лекове преузела је фармацеутска индустрија на себе. Максимум је остварен захваљујући ентузијазму челних људи РФЗО-а – додао је др Тркуља.

Проф. др Зоран Џамић, са Клинике за урологију Универзитетског клиничког центра Србије, говорећи о карциному мокраћне бешике нагласио је да се процењује да у Србији сваке године 2.300 људи оболи од рака мокраћне бешике, док хиљаду умре. Он је истакао да увођењем имунотерапије, као терапије одржавања након доброг одговора на хемиотерапију, средње укупно преживљавање износи 2,5 године. То је двоструко дуже у односу на примену само хемиотерапије. Нагласио је да ће, с обзиром на то да постоји учесталост појаве рака мокраћне бешике у Србији, која је виша него у свету, и да имамо ограничене терапијске опције, увођење имунотерапије у лечење значајно утицати на продужетак и квалитет живота оболелих.

У вези са колоректалним карциномом др Ненад Мијалковић, шеф Дневне болнице дигестивне онкологије Универзитетског клиничког центра Србије, рекао је да је у нашој земљи учињен напредак у односу на претходни период у погледу примене прве линије лечења метастатског колоректалног карцинома. Са циљем употпуњавања континуитета у лечењу и усклађивања са препорукама терапијских водича потребна је доступност нових терапијских опција.

Прим. др Сузана Матковић, са Института за онкологију и радиологију Србије, подсетила је да је рак простате један од водећих узрока оболевања и умирања од малигних болести мушкараца уопште. Процењује се да у нашој земљи сваке године од рака простате оболи око 2.300 мушкараца, а премине преко 1.000.

Републички фонд за здравствено осигурање је 2017. године ставио на Листу лекова иновативну терапију за пацијенте у фази метастатског кастрационо-резистентног карцинома простате, чиме је значајно унапређено њихово лечење, при чему треба имати у виду да је то крајња фаза ове болести. Међутим, треба следити основне онколошке принципе, а то је да се најбољи резултат и исход болести постиже када се она лечи што раније најефикаснијим лековима.

На конференцији је наглашено да нажалост и поред савремене дијагностике у око 65 до 75 одсто случајева малигни тумори главе и врата се дијагностикују у трећем или четвртом стадијуму болести. Пацијенти који имају рани стадијум болести у 85 до 90 одсто случајева се излече и нормално проживе свој животни век, док је за пацијенте који се дијагностикују у поодмаклом стадијуму болести могућност лечења у Србији значајно ограничена.