Pacijenti van udruženja teže dolaze do terapija

Udruženje pacijenata Srbije ukazalo je juče na činjenicu da u Srbiji postoji veliki broj ljudi koji boluju od teških bolesti, a koji nemaju svoja udruženja, pa zbog toga teže dolaze do potrebnih terapija koje su im od životne važnosti. Kako je na konferenciji za novinare istakao Savo Pilipović, predsednik Udruženja pacijenata Srbije, reč je o onima koji boluju od tumora glave i vrata, raka prostate, mokraćne bešike, bubrega, kao i kolorektalnog karcinoma.

– Imamo dobru saradnju sa RFZO-om i sa dr Sanjom Radojević Škodrić i njenim timom. Ali, problem je što postoji dosta pacijenata, a nema dovoljno novca – smatra Pilipović.

Dr Bojan Trkulja, direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova „Inovia”, rekao je da su poslednjih nekoliko godina uloženi veliki napori da se poveća dostupnost inovativnih lekova i ocenio da je situacija sada nešto bolja. Međutim, naglasio je da je potrebno sistemsko rešenje za uvođenje novih generacija lekova.

– Od 2017. godine oko 30 odsto troškova za inovativne lekove preuzela je farmaceutska industrija na sebe. Maksimum je ostvaren zahvaljujući entuzijazmu čelnih ljudi RFZO-a – dodao je dr Trkulja.

Prof. dr Zoran Džamić, sa Klinike za urologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, govoreći o karcinomu mokraćne bešike naglasio je da se procenjuje da u Srbiji svake godine 2.300 ljudi oboli od raka mokraćne bešike, dok hiljadu umre. On je istakao da uvođenjem imunoterapije, kao terapije održavanja nakon dobrog odgovora na hemioterapiju, srednje ukupno preživljavanje iznosi 2,5 godine. To je dvostruko duže u odnosu na primenu samo hemioterapije. Naglasio je da će, s obzirom na to da postoji učestalost pojave raka mokraćne bešike u Srbiji, koja je viša nego u svetu, i da imamo ograničene terapijske opcije, uvođenje imunoterapije u lečenje značajno uticati na produžetak i kvalitet života obolelih.

U vezi sa kolorektalnim karcinomom dr Nenad Mijalković, šef Dnevne bolnice digestivne onkologije Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, rekao je da je u našoj zemlji učinjen napredak u odnosu na prethodni period u pogledu primene prve linije lečenja metastatskog kolorektalnog karcinoma. Sa ciljem upotpunjavanja kontinuiteta u lečenju i usklađivanja sa preporukama terapijskih vodiča potrebna je dostupnost novih terapijskih opcija.

Prim. dr Suzana Matković, sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, podsetila je da je rak prostate jedan od vodećih uzroka obolevanja i umiranja od malignih bolesti muškaraca uopšte. Procenjuje se da u našoj zemlji svake godine od raka prostate oboli oko 2.300 muškaraca, a premine preko 1.000.

Republički fond za zdravstveno osiguranje je 2017. godine stavio na Listu lekova inovativnu terapiju za pacijente u fazi metastatskog kastraciono-rezistentnog karcinoma prostate, čime je značajno unapređeno njihovo lečenje, pri čemu treba imati u vidu da je to krajnja faza ove bolesti. Međutim, treba slediti osnovne onkološke principe, a to je da se najbolji rezultat i ishod bolesti postiže kada se ona leči što ranije najefikasnijim lekovima.

Na konferenciji je naglašeno da nažalost i pored savremene dijagnostike u oko 65 do 75 odsto slučajeva maligni tumori glave i vrata se dijagnostikuju u trećem ili četvrtom stadijumu bolesti. Pacijenti koji imaju rani stadijum bolesti u 85 do 90 odsto slučajeva se izleče i normalno prožive svoj životni vek, dok je za pacijente koji se dijagnostikuju u poodmaklom stadijumu bolesti mogućnost lečenja u Srbiji značajno ograničena.