Уторак, 07.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Вишковић: Да ли ентитетска граница дели народ или имовину

Уставни суд БиХ се од уставобранитеља трансформисао у уставотворца и постао фактор дестабилизације, наводе посланици
Вишковић: Да ли ентитетска граница дели народ или имовину
Парламент о деловању Уставног суда (Фото НСРС)

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Посланици Скупштине Републике Српске расправљали су о повлачењу српских судија из Уставног суда БиХ. Овај потез републичког парламента мотивисан је незадовољством радом тог суда и односом према државној имовини. Намера је да се повлачењем судије умањи легитимитет суда и да се његов будући рад ограничи на представнике само једног ентитета, уз стране судије.

Повлачењем српског судије Златка Кнежевића тај суд би остао без српских судија, јер је Миодрагу Симовићу истекао мандат. Подељена су мишљења о могућности да Уставни суд настави рад у случају да на седници нису судије из једног ентитета.

Председник Владе РС Радован Вишковић рекао је да је питање имовине црвена линија преко које Српска неће прећи и да неће дозволити отимање онога што јој је по „Дејтону” и Уставу припало. „Ко помиње имовину Федерације БиХ? Нико. Проблем је само имовина Српске. Хоће да нам узму путеве, воде, шуме, школе, болнице, обданишта... И шта је онда Српска? Зашто је у Дејтону исцртана линија разграничења? Да подели народ? Не, та линија дели имовину”, приметио је Вишковић и додао да је заједничка имовина само она која је изграђена за заједничке институције.

Шеф Клуба посланика СНСД-а у Скупштини РС Игор Жунић рекао је да се Уставни суд од уставобранитеља трансформисао у уставотворца и постао фактор дестабилизације, поставивши се изнад својих овлашћења као политичко оружје за разграђивање правног поретка Српске. Он је подсетио да је Скупштина РС 2020. обавезала све институције Српске да не прихватају и не спроводе било какве будуће антидејтонске одлуке Уставног суда.

„Уставни суд мора да се врати у своје надлежности. Док се то не деси, скупштина ће позвати судије из реда српског народа да поднесу оставке у том суду док овај парламент не одлучи другачије”, навео је Жунић. Оценивши како је Уставни суд постао алат међународног протектората у БиХ, Жунић констатује да Уставни суд кршећи члан три Устава БиХ покушава да својим одлукама Српској одузме уставно право да регулише питање имовине која се налази на територији ентитета.

Шеф Клуба посланика опозиционог СДС-а у Скупштини РС Вукота Говедарица каже да Уставни суд БиХ представља проблем и да суди према својим правилима, а не у складу с Уставом БиХ.

„Уставни суд БиХ пресумпцију надлежности дефинише на потпуно другачији начин и не дефинише онако како је то Устав БиХ рекао, а рекао је да су то искључиво надлежности ентитета”, рекао је он.

Сем расправе о Уставном суду, Скупштина РС се бавила и ранијим одлукама из 2021. о повлачењу надлежности пренетих с БиХ на РС, за шта је Влада РС тада добила рок од шест месеци. Посланици су јуче навели је да је тај рок прекратак, те да су враћање прерогатива пореметиле светске околности, посебно дешавања у Украјини, па је било непотребно Српску излагати ризику. Предложено је да се продужи рок ранијих закључака којима се Влади РС наложило да врати прерогативе из области одбране и безбедности, правосуђа, имовине и индиректних пореза. И тада је тај процес покренут због проблематике повезане с државном имовином. Процес је тада назван „повратак на изворни Дејтон”.

Председник РС Милорад Додик изјавио је уочи седнице да ће Српска повући српског судију из Уставног суда, који је оскрнавио Устав и постао антиуставни. Додик је за РТС навео је некада високи представник радио на јачању БиХ као државе, а да је то сада преузео и чини Уставни суд, где се три странца и два Бошњака договарају како ће да гласају. Од та два Бошњака, каже он, један је ратни председник СДА, а други је с функције потпредседника СДА дошао за судију. „Очекујете да ће они бити благонаклони, бити правници, а не политичари? Наравно да ће бити политичари”, рекао је Додик.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.