Теже пада болест него сва ратишта

Никада није било теже. Убија нас то што не можемо да радимо. Дојадило нам је да тражимо помоћ, питамо народ по друштвеним мрежама, осећамо се обојица лоше због тога. Теже нам то пада него сва ратишта која смо прошли, причају углас близанци Ненад и Предраг Марић за „Политику”. А они су преживели ратишта, заробљеништво у хрватском логору и избеглиштво, а данас се боре за опстанак. Марићи су родом из Ливна, били су на бранику отаџбине у редовима Војске Републике Српске током одбрамбено-отаџбинског рата 1992–1995, а као добровољци борили су се од марта 1999. на Косову и Метохији у оквиру резервног састава Јединице за специјалне операције (ЈСО). Страдало им је здравље. Болују од шећерне болести, обољења нерава и бројних придужених болести, тешко се крећу и више нису радно способни.

Живе у селу Рибари у Шапцу са тешко покретном мајком, а како објашњава Ненад Марић за „Политику”, на месечном нивоу само за лекове за њих троје потребно је да издвоје близу 70.000 динара. Он подсећа да су он и брат, док су били радно способни, прихватали сваки посао који им је нуђен. Њихови укупни приходи сада износе око 30.000 динара месечно, а немају доказ да су припадали резервном саставу ЈСО, због чега не могу да остваре своја права.

„Брату и мени је недавно пронађено оштећење на срчаном нерву. Предраг је зимус прележао корону и утврдили су да има ожиљак на срцу”, каже Ненад Марић. Он додаје да им је само за ињекције „trulicity”, које морају да примају једном недељно, неопходно да издвоје 22.000 динара, а њиховој тешко покретној мајци потребне су и пелене. Ињекција тренутно нема у нашој земљи, а браћа Марић се надају да постоји начин да их добију о трошку државе. Објашњавају да имају основа да верују да су жртве осиромашеног уранијума, јер су били на положају у Пећи када је НАТО бомбардовао град. Оно што им представља тешкоћу јесте чињеница да због придружених болести од којих болују морају често да одлазе на прегледе и да се подвргавају бројним анализама ван Шапца, али и у приватним здравственим установама. Објашњавају да је све ово додатни трошак.

„Ми смо ’комплексни’ пацијенти и морамо стално да радимо неке анализе. На пример, сада треба да идемо на скенер, али пре тога морамо да обавимо бројне анализе. Имамо проблеме са дебелим цревом, полипима, бубрезима... Треба да идемо на магнетну резонанцу, јачине магнетног поља „три Тесле”, то ћемо морати приватно јер нема термина, што би за нас двојицу коштало око 164.000 динара”, жале се Марићи.

„Користимо такси или нам помогну људи, одвезу нас, сналазимо се. Такси нас кошта 3.500 динара и то је цена за нас двојицу”, каже Ненад Марић. Упитали смо га како функционише њихов свакодневни живот, узевши у обзир да се отежано крећу, да је он сам због промрзлина које је задобио на ратишту оперисан и хода помоћу штаке, Ненад објашњава да Предраг одлази у набавку, апотеку, пошту и банку. У продавници у Шапцу, каже, пазаре основне животне намирнице на вересију.

„Он се све теже креће, зато бих замолио оне који су у могућности да нам поклоне полован електрични бицикл. Проблем су и путеви, као и његово здравствено стање. И мени и брату су потребне штаке са надлактицом. Ми без штака не можемо да ходамо”, каже Ненад.

У исповести за наш лист браћа Марићи причају да су се у село Рибари доселили још 2003. године. Купили су кућу у којој данас станују, међутим, како тврде, преварени су и доказују да је некретнина у њиховом власништву, због чега имају трошкове за адвоката. Уз све то, пропада кров на овој трошној кући у којој станују.

Како помоћи браћи Марић

Браћи Ненаду и Предрагу Марићу могуће је помоћи уплатом на следеће рачуне:

Комерцијална банка Шабац, Рибари

Девизни: 9031022489530

IBAN.RS: 35205903102248953089 (уз девизни рачун)

Динарски: 205-9001020306156-48, оба су на име Ненад Марић

Број телефона Ненада Марића је +38164/226-2458

Адреса: Немањина 112, Рибари, Шабац