Teže pada bolest nego sva ratišta

Nikada nije bilo teže. Ubija nas to što ne možemo da radimo. Dojadilo nam je da tražimo pomoć, pitamo narod po društvenim mrežama, osećamo se obojica loše zbog toga. Teže nam to pada nego sva ratišta koja smo prošli, pričaju uglas blizanci Nenad i Predrag Marić za „Politiku”. A oni su preživeli ratišta, zarobljeništvo u hrvatskom logoru i izbeglištvo, a danas se bore za opstanak. Marići su rodom iz Livna, bili su na braniku otadžbine u redovima Vojske Republike Srpske tokom odbrambeno-otadžbinskog rata 1992–1995, a kao dobrovoljci borili su se od marta 1999. na Kosovu i Metohiji u okviru rezervnog sastava Jedinice za specijalne operacije (JSO). Stradalo im je zdravlje. Boluju od šećerne bolesti, oboljenja nerava i brojnih priduženih bolesti, teško se kreću i više nisu radno sposobni.

Žive u selu Ribari u Šapcu sa teško pokretnom majkom, a kako objašnjava Nenad Marić za „Politiku”, na mesečnom nivou samo za lekove za njih troje potrebno je da izdvoje blizu 70.000 dinara. On podseća da su on i brat, dok su bili radno sposobni, prihvatali svaki posao koji im je nuđen. Njihovi ukupni prihodi sada iznose oko 30.000 dinara mesečno, a nemaju dokaz da su pripadali rezervnom sastavu JSO, zbog čega ne mogu da ostvare svoja prava.

„Bratu i meni je nedavno pronađeno oštećenje na srčanom nervu. Predrag je zimus preležao koronu i utvrdili su da ima ožiljak na srcu”, kaže Nenad Marić. On dodaje da im je samo za injekcije „trulicity”, koje moraju da primaju jednom nedeljno, neophodno da izdvoje 22.000 dinara, a njihovoj teško pokretnoj majci potrebne su i pelene. Injekcija trenutno nema u našoj zemlji, a braća Marić se nadaju da postoji način da ih dobiju o trošku države. Objašnjavaju da imaju osnova da veruju da su žrtve osiromašenog uranijuma, jer su bili na položaju u Peći kada je NATO bombardovao grad. Ono što im predstavlja teškoću jeste činjenica da zbog pridruženih bolesti od kojih boluju moraju često da odlaze na preglede i da se podvrgavaju brojnim analizama van Šapca, ali i u privatnim zdravstvenim ustanovama. Objašnjavaju da je sve ovo dodatni trošak.

„Mi smo ’kompleksni’ pacijenti i moramo stalno da radimo neke analize. Na primer, sada treba da idemo na skener, ali pre toga moramo da obavimo brojne analize. Imamo probleme sa debelim crevom, polipima, bubrezima... Treba da idemo na magnetnu rezonancu, jačine magnetnog polja „tri Tesle”, to ćemo morati privatno jer nema termina, što bi za nas dvojicu koštalo oko 164.000 dinara”, žale se Marići.

„Koristimo taksi ili nam pomognu ljudi, odvezu nas, snalazimo se. Taksi nas košta 3.500 dinara i to je cena za nas dvojicu”, kaže Nenad Marić. Upitali smo ga kako funkcioniše njihov svakodnevni život, uzevši u obzir da se otežano kreću, da je on sam zbog promrzlina koje je zadobio na ratištu operisan i hoda pomoću štake, Nenad objašnjava da Predrag odlazi u nabavku, apoteku, poštu i banku. U prodavnici u Šapcu, kaže, pazare osnovne životne namirnice na veresiju.

„On se sve teže kreće, zato bih zamolio one koji su u mogućnosti da nam poklone polovan električni bicikl. Problem su i putevi, kao i njegovo zdravstveno stanje. I meni i bratu su potrebne štake sa nadlakticom. Mi bez štaka ne možemo da hodamo”, kaže Nenad.

U ispovesti za naš list braća Marići pričaju da su se u selo Ribari doselili još 2003. godine. Kupili su kuću u kojoj danas stanuju, međutim, kako tvrde, prevareni su i dokazuju da je nekretnina u njihovom vlasništvu, zbog čega imaju troškove za advokata. Uz sve to, propada krov na ovoj trošnoj kući u kojoj stanuju.

Kako pomoći braći Marić

Braći Nenadu i Predragu Mariću moguće je pomoći uplatom na sledeće račune:

Komercijalna banka Šabac, Ribari

Devizni: 9031022489530

IBAN.RS: 35205903102248953089 (uz devizni račun)

Dinarski: 205-9001020306156-48, oba su na ime Nenad Marić

Broj telefona Nenada Marića je +38164/226-2458

Adresa: Nemanjina 112, Ribari, Šabac