Расуло савременог света

И опет су нам богови одлучили показати своју моћ и нашу маленкост. И опет су нас упозорили да смо ништавни и мали и рањиви и ломљиви. И да смо дрски и глупи и кратког памћења. И да заборављамо на то да ништа, али баш ништа није под нашом контролом – читамо у колумни „Дрскост” Мире Фурлан, написаној 2005. године у Лос Анђелесу и објављеној недавно у збирци „Тотална распродаја” у издању издавачке куће „Booka”, за коју је дизајн корица урадила Тамара Тасић (збирку „Тотална распродаја” првобитно је објавио Самиздат 2010. године). Реч је о колумнама писаним почетком миленијума за сплитски „Ферал трибјун”. Већина их је написана управо у Лос Анђелесу, али понешто је забележено и у Лондону, Хонолулуу, Венецији, Пули, Бријунима.

Тако је, рецимо, управо у Лондону , после терористичког напада 2005, настала потресна „Порука” у којој ауторка каже: „Затворите се у своје куће, станове, собе, увуците се у своје кревете, покријте се преко главе деком, зашутите од ужаса и немоћи, будите непокретни, замрзнути, слеђени, живи закопани, парализирани... Ово више није свијет који сте знали, по којем сте се слободно кретали, гледајући, слушајући, упијајући његове љепоте, његова чуда. Ово је свијет који ћемо уништити, јер вас мрзимо, зато јер му завидимо, зато јер нас иритира сама чињеница вашег лагодног безбрижног постојања. Уништити ћемо ваш свијет зато што нас не примјећујете, зато што не рачунате с нама, зато што нас презирете. Да, ми мрзимо ваш свијет. Мрзимо његове блиставе споменике, презиремо његову љепоту, гаде нам се и романтичке црквице и готичке катедрале и те чудесне стаклене модерне грађевине које сте с толико пажње, труда и новца поразмјештали по својим Лондонима, Паризима и осталим леглима порока и зла. Ах, какав је ужитак гледати како сва та гомила камења, бетона и стакла лети у зрак!”

Позната глумица, која је преминула 2021. године, кроз лични објектив описивала је стварност, тешку, углавном суморну, непријатну, јасно сагледавајући расуло савременог света, како у Америци, где је од 1991. живела и радила, тако као што видимо и другде, па и на овим просторима.

Било да пише о срећи за којом непрестано јуримо и, покушавајући да је ухватимо као заносног лептира, „трчимо као луди, скачемо с камена на камен, упадамо у провалије и пењемо се на литице увек преспори и претроми да га поклопимо својом мрежицом”, или о максими „Forever young”, Мира Фурлан оставља проницљиво, иронично и моћно сведочанство о свету, актуелно и данас, готово две деценије касније.

„Од властитих, често врло приватних и интимних животних ситуација, Мира Фурлан списатељски умешно успева да дође до важних универзалних тема. Било да приповеда о себи или о својој генерацији, о емигрантима, Холивуду или пријатељима глумцима, она беспрекорно погађа срж проблема. Поред проницљивих увида, она у духовитим и бритким коментарима дозвољава себи и да не разуме стварност такву каква јесте и да се згражава над њом”, саопштавају из издавачке куће „Воока” и додају да је књигом „Тотална распродаја” ова глумица потврдила списатељски дар којим емоције преноси подједнако снажно као што је то чинила на позорници и филму.

Године 2010. Мира Фурлан је изјавила да ништа више нема вредност уколико није на продају и да данас и идеје постоје само ако се могу распродати. Признала је тада да не воли такав свет, да у њему није одрасла, да је он за њу нов и да се у њему не сналази.

„Тко зна како би сам Џим Морисон о свему овоме мислио, као шездесетогодишњак”, пита се у колумни „Распродаја”, подсећајући како је давне 1969. побеснео када је његова група, у његовом одсуству, прихватила понуду од Buick Opela да им прода свој највећи хит „Light My Fire” за 50.000 долара за рекламу. Јер данас, подсећа у истој колумни, у ово наше корпоративно време, кад већина становништва на овај или онај начин ради у „адвертајзингу”, поготово у земљама тзв. транзиције, „нико није ни трепнуо кад се Диланов глас нашао на реклами за доње рубље Викторија сикрет”.

Мира Фурлан (1955–2021) осим ове књиге, ауторка је и драме „Док нас смрт не раздвоји”, а њена аутобиографија „Воли ме више од свега на свијету”, објављена је постхумно 2022.