Rasulo savremenog sveta

I opet su nam bogovi odlučili pokazati svoju moć i našu malenkost. I opet su nas upozorili da smo ništavni i mali i ranjivi i lomljivi. I da smo drski i glupi i kratkog pamćenja. I da zaboravljamo na to da ništa, ali baš ništa nije pod našom kontrolom – čitamo u kolumni „Drskost” Mire Furlan, napisanoj 2005. godine u Los Anđelesu i objavljenoj nedavno u zbirci „Totalna rasprodaja” u izdanju izdavačke kuće „Booka”, za koju je dizajn korica uradila Tamara Tasić (zbirku „Totalna rasprodaja” prvobitno je objavio Samizdat 2010. godine). Reč je o kolumnama pisanim početkom milenijuma za splitski „Feral tribjun”. Većina ih je napisana upravo u Los Anđelesu, ali ponešto je zabeleženo i u Londonu, Honoluluu, Veneciji, Puli, Brijunima.

Tako je, recimo, upravo u Londonu , posle terorističkog napada 2005, nastala potresna „Poruka” u kojoj autorka kaže: „Zatvorite se u svoje kuće, stanove, sobe, uvucite se u svoje krevete, pokrijte se preko glave dekom, zašutite od užasa i nemoći, budite nepokretni, zamrznuti, sleđeni, živi zakopani, paralizirani... Ovo više nije svijet koji ste znali, po kojem ste se slobodno kretali, gledajući, slušajući, upijajući njegove ljepote, njegova čuda. Ovo je svijet koji ćemo uništiti, jer vas mrzimo, zato jer mu zavidimo, zato jer nas iritira sama činjenica vašeg lagodnog bezbrižnog postojanja. Uništiti ćemo vaš svijet zato što nas ne primjećujete, zato što ne računate s nama, zato što nas prezirete. Da, mi mrzimo vaš svijet. Mrzimo njegove blistave spomenike, preziremo njegovu ljepotu, gade nam se i romantičke crkvice i gotičke katedrale i te čudesne staklene moderne građevine koje ste s toliko pažnje, truda i novca porazmještali po svojim Londonima, Parizima i ostalim leglima poroka i zla. Ah, kakav je užitak gledati kako sva ta gomila kamenja, betona i stakla leti u zrak!”

Poznata glumica, koja je preminula 2021. godine, kroz lični objektiv opisivala je stvarnost, tešku, uglavnom sumornu, neprijatnu, jasno sagledavajući rasulo savremenog sveta, kako u Americi, gde je od 1991. živela i radila, tako kao što vidimo i drugde, pa i na ovim prostorima.

Bilo da piše o sreći za kojom neprestano jurimo i, pokušavajući da je uhvatimo kao zanosnog leptira, „trčimo kao ludi, skačemo s kamena na kamen, upadamo u provalije i penjemo se na litice uvek prespori i pretromi da ga poklopimo svojom mrežicom”, ili o maksimi „Forever young”, Mira Furlan ostavlja pronicljivo, ironično i moćno svedočanstvo o svetu, aktuelno i danas, gotovo dve decenije kasnije.

„Od vlastitih, često vrlo privatnih i intimnih životnih situacija, Mira Furlan spisateljski umešno uspeva da dođe do važnih univerzalnih tema. Bilo da pripoveda o sebi ili o svojoj generaciji, o emigrantima, Holivudu ili prijateljima glumcima, ona besprekorno pogađa srž problema. Pored pronicljivih uvida, ona u duhovitim i britkim komentarima dozvoljava sebi i da ne razume stvarnost takvu kakva jeste i da se zgražava nad njom”, saopštavaju iz izdavačke kuće „Vooka” i dodaju da je knjigom „Totalna rasprodaja” ova glumica potvrdila spisateljski dar kojim emocije prenosi podjednako snažno kao što je to činila na pozornici i filmu.

Godine 2010. Mira Furlan je izjavila da ništa više nema vrednost ukoliko nije na prodaju i da danas i ideje postoje samo ako se mogu rasprodati. Priznala je tada da ne voli takav svet, da u njemu nije odrasla, da je on za nju nov i da se u njemu ne snalazi.

„Tko zna kako bi sam Džim Morison o svemu ovome mislio, kao šezdesetogodišnjak”, pita se u kolumni „Rasprodaja”, podsećajući kako je davne 1969. pobesneo kada je njegova grupa, u njegovom odsustvu, prihvatila ponudu od Buick Opela da im proda svoj najveći hit „Light My Fire” za 50.000 dolara za reklamu. Jer danas, podseća u istoj kolumni, u ovo naše korporativno vreme, kad većina stanovništva na ovaj ili onaj način radi u „advertajzingu”, pogotovo u zemljama tzv. tranzicije, „niko nije ni trepnuo kad se Dilanov glas našao na reklami za donje rublje Viktorija sikret”.

Mira Furlan (1955–2021) osim ove knjige, autorka je i drame „Dok nas smrt ne razdvoji”, a njena autobiografija „Voli me više od svega na svijetu”, objavljena je posthumno 2022.