Недостатак радне снаге је дугорочни ризик за привреду

Држава има у плану да унапреди управљање у енергетским предузећима, полазећи од најважнијег, а то је ЕПС, између осталог, и тако што је ангажовала иностране консултанте из Норвешке чији је задатак да ураде анализу електроенергетског сектора и дају смернице властима у Србији. Како је недавно појаснила Дубравка Ђедовић, министарка енергетике, норвешки стручњаци су светски познати, а њихове компаније су у државном власништву и њима адекватно управљају. Сходно томе, у јавности се често намећу питања: да ли то значи да у Србији нема довољно способних и стручних људи који би могли да направе добру анализу стања у „Електропривреди Србије”, па морају да се ангажују странци или полагано постајемо земља јефтине и просте радне снаге, будући да нам махом стижу најобичнији радници из Пакистана, Индије, Шриланке, Вијетнама...? Ипак, за премијерку Србије, наша држава више није земља јефтине радне снаге, а страни инвеститори, како је недавно навела, сада у њу долазе, јер их привлачи квалитетан и образован кадар.

Економиста Саша Ђоговић наглашава да Србија и те како има стручњаке који би могли да се позабаве свим сферама домаће привреде, па тако и реформама у енергетском сектору.

– Да је тамо постојао професионални менаџмент, домаћи експерти би могли то предузеће да развијају. Ипак, они нису могли да дођу до изражаја због партитократских режима управљања. Нажалост, негативном селекцијом кадрова, а то су они кадрови који су постављени да би испуњавали ускопартијске интересе, не задовољавајући при том општи и интерес компаније, дошло је до тога да морамо да налазимо „свежи” капитал из иностранства – подсећа Ђоговић. Он сматра да држава нема јасно дефинисану индустријску политику.

– Требало би да стимулише оне високотехнолошке инвестиције које траже квалификованију радну снагу, уместо што даје неселективне и нетранспарентне субвенције за долазак страних инвеститора, најчешће у дрвно-прерађивачки сектор, кожарску индустрију која тражи јефтинију радну снагу... Ту би требало направити корекције, окренути се улагању у високотехнолошку производњу. На тај начин ћемо запошљавати не само више стручњака из иностранства, већ засигурно и више домаћих стручњака – уверен је Ђоговић.

Један од кључних проблема привредника у Србији је недостатак радне снаге. У условима инфлације и геополитичке кризе недостатак радне снаге се испољава, а то је, наглашава Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе у Привредној комори Србије, последица негативног демографског тренда.

– Недостатак радне снаге је кључни дугорочни ризик за привреду Србије, тачније, то је главна претња одрживости домаћег економског система. Наиме, нема одрживости привреде у земљи савременог европског простора којој опада број становника, јер је лична потрошња становништва кључна компонента БДП-а. Да би се Србија извукла из демографске кризе, потребно је да се повећа животни стандард, а први корак у том правцу је континуирано реално подизање просечне зараде становништва, али и других компоненти које чине сигуран живот: екологија, здравство, владавина права... – набраја Станић. Подсећа да, будући да је тешко преокренути негативан природни прираштај у позитивном смеру, у кратком и средњем року кључни допринос стабилизацији популације је позитиван миграциони салдо.

– Велика прилика за привреду Србије је прилив пресељеника из Русије и избеглица из Украјине, али и то има своје лимите. И прилив страних стручњака је такође битан, јер то додатно повећава атрактивност домаћег тржишта за стране имигранте. Као што су, рецимо Њујорк и Лондон светски финансијски центри, тако и Београд постаје убедљиви регионални центар, не само у погледу западног Балкана, већ и у погледу ширег простора југоисточне Европе – наводи он. Међутим, максимизација профита компанија не може бити једини циљ, па се у том смислу и зараде морају с временом реално и разумно повећавати, како би у земљи било више и потрошача и радника – уверен је Станић.

Сви статистички показатељи потврђују да у Србији немамо довољно високошколованих стручњака, исто као и оних са нижим нивоом образовања, јер одлазе у иностранство. Неопходни су нам менаџери разних врста, ИТ стручњаци, инжењери електротехнике, машинства, финансијски експерти...

За синдикате је кључно питање зашто немамо довољно радне снаге, па морају да нам долазе странци као стручњаци и радници из других земаља као недовољно обучени.

– Да ли је проблем у квалитету радних места, у зарадама, или у томе што немамо, како сматрају политичари, либерализовано тржиште рада? Нисам за потпуну либерализацију јер је интерес државе да се домаћи држављани запошљавају а не странци, тако да замена наше радне снаге иностраном није добар пут. Радимо све супротно од тога да задржимо младе у земљи и вратимо назад стручњаке – уверен је Зоран Ристић, из синдиката „Независност”. Он сматра да акценат треба ставити на домаће становништво и то тако што најпре треба обезбедити услове рада у којима ће радници бити поштовани, а не третирани као машине.

– Кад будемо променили ту филозофију можда ће нам мање људи одлазити. Пре свега треба да буду ангажоване инспекцијске службе и да се направи амбијент где ће се указати да је право понашање прихватљиво. Али, нама изгледа недостаје добре воље, јер није све ни у зарадама, фали нам само боља организација рада и поштовање радника, да им се рад вреднује као достојанствен – закључује Ристић.