Nedostatak radne snage je dugoročni rizik za privredu

Država ima u planu da unapredi upravljanje u energetskim preduzećima, polazeći od najvažnijeg, a to je EPS, između ostalog, i tako što je angažovala inostrane konsultante iz Norveške čiji je zadatak da urade analizu elektroenergetskog sektora i daju smernice vlastima u Srbiji. Kako je nedavno pojasnila Dubravka Đedović, ministarka energetike, norveški stručnjaci su svetski poznati, a njihove kompanije su u državnom vlasništvu i njima adekvatno upravljaju. Shodno tome, u javnosti se često nameću pitanja: da li to znači da u Srbiji nema dovoljno sposobnih i stručnih ljudi koji bi mogli da naprave dobru analizu stanja u „Elektroprivredi Srbije”, pa moraju da se angažuju stranci ili polagano postajemo zemlja jeftine i proste radne snage, budući da nam mahom stižu najobičniji radnici iz Pakistana, Indije, Šrilanke, Vijetnama...? Ipak, za premijerku Srbije, naša država više nije zemlja jeftine radne snage, a strani investitori, kako je nedavno navela, sada u nju dolaze, jer ih privlači kvalitetan i obrazovan kadar.

Ekonomista Saša Đogović naglašava da Srbija i te kako ima stručnjake koji bi mogli da se pozabave svim sferama domaće privrede, pa tako i reformama u energetskom sektoru.

– Da je tamo postojao profesionalni menadžment, domaći eksperti bi mogli to preduzeće da razvijaju. Ipak, oni nisu mogli da dođu do izražaja zbog partitokratskih režima upravljanja. Nažalost, negativnom selekcijom kadrova, a to su oni kadrovi koji su postavljeni da bi ispunjavali uskopartijske interese, ne zadovoljavajući pri tom opšti i interes kompanije, došlo je do toga da moramo da nalazimo „sveži” kapital iz inostranstva – podseća Đogović. On smatra da država nema jasno definisanu industrijsku politiku.

– Trebalo bi da stimuliše one visokotehnološke investicije koje traže kvalifikovaniju radnu snagu, umesto što daje neselektivne i netransparentne subvencije za dolazak stranih investitora, najčešće u drvno-prerađivački sektor, kožarsku industriju koja traži jeftiniju radnu snagu... Tu bi trebalo napraviti korekcije, okrenuti se ulaganju u visokotehnološku proizvodnju. Na taj način ćemo zapošljavati ne samo više stručnjaka iz inostranstva, već zasigurno i više domaćih stručnjaka – uveren je Đogović.

Jedan od ključnih problema privrednika u Srbiji je nedostatak radne snage. U uslovima inflacije i geopolitičke krize nedostatak radne snage se ispoljava, a to je, naglašava Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije, posledica negativnog demografskog trenda.

– Nedostatak radne snage je ključni dugoročni rizik za privredu Srbije, tačnije, to je glavna pretnja održivosti domaćeg ekonomskog sistema. Naime, nema održivosti privrede u zemlji savremenog evropskog prostora kojoj opada broj stanovnika, jer je lična potrošnja stanovništva ključna komponenta BDP-a. Da bi se Srbija izvukla iz demografske krize, potrebno je da se poveća životni standard, a prvi korak u tom pravcu je kontinuirano realno podizanje prosečne zarade stanovništva, ali i drugih komponenti koje čine siguran život: ekologija, zdravstvo, vladavina prava... – nabraja Stanić. Podseća da, budući da je teško preokrenuti negativan prirodni priraštaj u pozitivnom smeru, u kratkom i srednjem roku ključni doprinos stabilizaciji populacije je pozitivan migracioni saldo.

– Velika prilika za privredu Srbije je priliv preseljenika iz Rusije i izbeglica iz Ukrajine, ali i to ima svoje limite. I priliv stranih stručnjaka je takođe bitan, jer to dodatno povećava atraktivnost domaćeg tržišta za strane imigrante. Kao što su, recimo Njujork i London svetski finansijski centri, tako i Beograd postaje ubedljivi regionalni centar, ne samo u pogledu zapadnog Balkana, već i u pogledu šireg prostora jugoistočne Evrope – navodi on. Međutim, maksimizacija profita kompanija ne može biti jedini cilj, pa se u tom smislu i zarade moraju s vremenom realno i razumno povećavati, kako bi u zemlji bilo više i potrošača i radnika – uveren je Stanić.

Svi statistički pokazatelji potvrđuju da u Srbiji nemamo dovoljno visokoškolovanih stručnjaka, isto kao i onih sa nižim nivoom obrazovanja, jer odlaze u inostranstvo. Neophodni su nam menadžeri raznih vrsta, IT stručnjaci, inženjeri elektrotehnike, mašinstva, finansijski eksperti...

Za sindikate je ključno pitanje zašto nemamo dovoljno radne snage, pa moraju da nam dolaze stranci kao stručnjaci i radnici iz drugih zemalja kao nedovoljno obučeni.

– Da li je problem u kvalitetu radnih mesta, u zaradama, ili u tome što nemamo, kako smatraju političari, liberalizovano tržište rada? Nisam za potpunu liberalizaciju jer je interes države da se domaći državljani zapošljavaju a ne stranci, tako da zamena naše radne snage inostranom nije dobar put. Radimo sve suprotno od toga da zadržimo mlade u zemlji i vratimo nazad stručnjake – uveren je Zoran Ristić, iz sindikata „Nezavisnost”. On smatra da akcenat treba staviti na domaće stanovništvo i to tako što najpre treba obezbediti uslove rada u kojima će radnici biti poštovani, a ne tretirani kao mašine.

– Kad budemo promenili tu filozofiju možda će nam manje ljudi odlaziti. Pre svega treba da budu angažovane inspekcijske službe i da se napravi ambijent gde će se ukazati da je pravo ponašanje prihvatljivo. Ali, nama izgleda nedostaje dobre volje, jer nije sve ni u zaradama, fali nam samo bolja organizacija rada i poštovanje radnika, da im se rad vrednuje kao dostojanstven – zaključuje Ristić.