Нови вештаци за Дафину

Дафина Милановић, власница "Дафимент банке" јуче је на суђењу које се пред Окружним судом води против ње, за пропаст банке оптужила сада покојног председника СРЈ Слободана Милошевића. Милановићева је неколико пута поновила да је тадашњи гувернер Народне банке Југославије Борислав Атанацковић по Милошевићевим налозима диктирао пословну политику "Дафимент банке". Оптужница Милановићеву терети да је од 1991. до 1997. године, злоупотребом службеног положаја, прибавила себи и другима противправну имовинску корист у износу од 19,7 милиона немачких марака, милион америчких долара, 3,5 милиона швајцарских франака, 10,9 милиона аустријских шилинга и 199 милиона италијанских лира.

– Новац из "фонда председнице" јер су га сви тако звали, за који ме је питао судија, исплаћиван је за специјалне и хитне случајеве – рекла је оптужена на јучерашњем суђењу које је, због протока времена, формално почело испочетка. – Новац за специјалне намене исплаћиван је по Милошевићевом налогу за опремање војске, али и финансирање фирми на Кипру, у Лондону и другим градовима. У хитне случајеве, за које је такође исплаћиван новац, спадао је, на пример, и одлазак на сајам ципела у Рим.

Из овог фонда је, истакла је Милановићева, исплаћиван новац и представницима одређених политичких партија, али и за финансирање странака за изборе 1992. године.

Наставак суђења власници "Дафимент банке" јуче је, после њеног сведочења, одлуком председника већа Зорана Звонара, одложено на неодређено време пошто је прихваћен предлог одбране да се прибави оригинална документација пословања банке. На основу ње ће, истакао је судија Звонар, бити урађено ново финансијско вештачење.

Милановићева је јуче у суд дошла насмејана. Мирно је, на клупи испред суднице, чекала да је судија прозове да уђе.

– Све одговоре на ваша питања добићете када саслушате моју завршну реч. Разумите ме, нисам ни здравствено добро. Немам више шта да додам – рекла је Милановићева, коју би мало ко данас препознао, упоређујући с оним како је изгледала у "данима славе". Претрпела је неколико тешких операција и преживела тешке тренутке. Како смо незванично сазнали, станује у кући у Крњачи, а често борави и у родном селу Скобаљу код Пожаревца. Никако јој, каже, не одговара публицитет.

Милановићева, некад звана "српска мајка" и раније је оптуживала чланове режима Слободана Милошевића да су "новац из банке узимали када су и како хтели".

Није само Милошевић био прозван од стране Милановићеве. Власница "Дафимент банке" је, наиме, тврдила и да је Радоман Божовић, бивши председник савезног парламента, без њене сагласности са рачуна банке "скинуо" 47 милиона марака. Говорила је да је због тога "дигла фрку", али да јој је речено да од тих пара морају да се исплате пензије и студентски кредити. Божовић је, истицала је Милановићева, исто толико новца узео и за железницу, а касније и 10 милиона марака за Скупштину града Београда. Десет милиона марака узео је, према њеним тврдњама, и Небојша Човић за "земљиште на Славији".

– Платила сам земљиште, ископавање и уређење плаца и израду комплетног пројекта за изградњу, а Човић је, на крају, раскинуо уговор са мном, земљиште одузео, а паре никада није вратио – испричала је Милановићева.

Слободана Милошевића је означила као творца руководећег кадра "Дафимент банке". Банком су, говорила је, управљали Борислав Атанацковић, Драган Томић, бивши директор "Југопетрола", Драган Томић, бивши директор "Симпа", Милутин Мркоњић, Миломир Минић, Никола Спајић и други. Тврдила је и да је у то време и по два пута дневно морала да иде на консултације у Народну банку.

Јавно је говорила да нема ниједног политичара из Милошевићевог периода који није преко реда и мимо уговора подигао новац. Наоружани људи су, рекла је, упадали у банку и претећи хеклерима и бомбама отимали новац. Бранислави Живковић, саветници банке, по речима Дафине Милановић, везали су бомбу око врата и приморали је да из специјалног сефа исплати велику суму. Моћници су, рекла је власница "Дафимент банке", узели 75 станова у строгом центру Београда, све локале и гараже код "Вуковог споменика", локале у тржним центрима у Суботици, Зрењанину, као и хиљаде квадрата пословног простора у Србији и Црној Гори.