Посланици поскупели кредите

Држава неће имати никаквих додатних трошкова, нити ће плаћати казнене пенале због одуговлачења посланика Скупштине Србије да ратификују споразуме за зајмове међународних финансијских институција, вредне 426,2 милиона евра, потврдио је за наш лист помоћник министра финансија др Зоран Ћировић. Тако већ одобрен, а нетакнут, кредит Светске банке од 240 милиона долара, који је део пакета помоћи Србији, неће бити увећан за 600.000 долара на име камате у протеклом периоду, како је могло да се протумачи из досадашњих изјава Сајмона Греја, шефа канцеларије Светске банке у Београду.

Кредити Светске банке, Европске банке за обнову и развој (EBRD) и Европске инвестиционе банке (ЕИБ) на чекању су више од годину дана и због тога многи развојни пројекти, као и реконструкција путева, мостова и болница, нису започети.

Међутим, због неразумљиве лежерности српских посланика држава ће исти износ финансијских обавеза морати да измири у краћем временском периоду.

Лоше је, такође истиче Ћировић, што се одлаже реализација планираних пројеката који су од виталног значаја за земљу, јер ће њихово финансирање, због скока цена на светском тржишту, сада бити скупље.

– Споразуми о зајму са Светском банком (IBRD) закључени су на 17 година, од којих је грејс период пет година, и почиње да тече од датума њиховог потписивања, односно усвајања на Одбору директора СБ. За време трајања грејс периода обрачунава се редовна камата, о чему нас банка извештава, с тим да се наведени износи не плаћају пре ступања на снагу споразума о зајму. Заосталу редовну камату, либор плус 0,07 одсто, платићемо када споразуми ступе на снагу, вели Ћировић. Он напомиње да укупан износ камате остаје исти, само што ће се отплаћивати у краћем периоду и, сходно томе, годишњи износ за време почека биће нешто већи од пројектованог.

Поред камата на кредите, код међународних финансијских организација могу постојати и две врсте трошкова. Како објашњава, приступна накнада за зајмове код Светске банке, односно Међународне банке за обнову и развој (IBRD) износи 0,25 одсто и плаћа се једнократно на цео износ, док се код Европске банке за обнову и развој и Европске инвестиционе банке не плаћа. Та накнада ће се Светској банци платити приликом повлачења средстава, односно износ зајма ће, прецизира Ћировић, бити умањен за висину накнаде.

Трошкови на неповучена средства, који су се раније плаћали на зајмове IBRD, потпуно су укинути изменом тарифне политике Светске банке. Нове тарифе примењују се на све споразуме о зајму потписане након 16. маја 2007. С обзиром на то да су споразуми који чекају потврђивање у Скупштини потписани 27. јула прошле године, истиче Ћировић, Србија неће имати никакве друге трошкове, осим накнаде од 0,25 одсто.

Помоћник министра финансија каже да се у Скупштини налази 13 закона о потврђивању споразума са међународним финансијским организацијама, с обзиром на то да је влада на седници минуле недеље (4. септембра) усвојила и упутила још два предлога закона о потврђивању. Реч је о гаранцијама наше земље издатим Јавном предузећу „Путеви Србије” за кредите EBRD у износу од 80 милиона евра и ЕИБ од 60 милиона евра, за пројекат обилазнице око Београда. Преостао је још један нацрт закона о потврђивању споразума о зајму са Светском банком вредан 32 милиона евра, који би требало да се усвоји на некој од наредних седница владе и потом упути у Скупштину.

Рокови за ступање на снагу споразума са Светском банком су продужени до краја ове буџетске године. Према очекивањима нашег саговорника, стабилнија политичка ситуација утицаће да се сви споразуми са међународним кредиторима ратификују до краја овог месеца, најдуже до прве половине октобра (прво редовно заседање Скупштине почиње прве радне недеље у октобру).

Јер, закључује Ћировић, заједнички је интерес да се споразуми што пре потврде у Скупштини, како би коначно почела реализација планираних пројеката. Даље одлагање за Србију и њене грађане значи ново изгубљено време, а нагомилани проблеми у инфраструктури, здравству, пољопривреди... тек треба да се решавају. Па макар и не плаћали казнене поене.

Бисерка Думић

---------------------------------------------------------

Греј: Нема надокнаде за чекање

Нема надокнаде за време чекања на ратификацију уговора са Светском банком. Надокнада од 0,25 одсто плаћа се након што зајам буде ефективан на средства која нису повучена, објаснио је за наш лист Сајмон Греј, шеф канцеларије Светске банке у Београду.

– Највећа последица одлагања ратификације уговора које је одобрио Одбор извршних директора Светске банке – у износу од 238, 2 милиона долара јесте то што се не финансирају пројекти намењени развоју Србије. Циљ тих пројеката је, на пример, помоћ развоју региона Бора, унапређење система наводњавања и одводњавања битних за контролу поплава. Сврха једног од њих је увођење енергетске ефикасности у школе и болнице како би биле топлије, уз ниже трошкове. Међу пројектима на чију ратификацију се чека јесу и они који се баве обновом путева и сигурности саобраћаја, унапређењем пружања услуга на локалном нивоу и реформом пољопривреде, сложио се Греј са Министарством финансија о последицама нератификованих уговора.