Poslanici poskupeli kredite

Država neće imati nikakvih dodatnih troškova, niti će plaćati kaznene penale zbog odugovlačenja poslanika Skupštine Srbije da ratifikuju sporazume za zajmove međunarodnih finansijskih institucija, vredne 426,2 miliona evra, potvrdio je za naš list pomoćnik ministra finansija dr Zoran Ćirović. Tako već odobren, a netaknut, kredit Svetske banke od 240 miliona dolara, koji je deo paketa pomoći Srbiji, neće biti uvećan za 600.000 dolara na ime kamate u proteklom periodu, kako je moglo da se protumači iz dosadašnjih izjava Sajmona Greja, šefa kancelarije Svetske banke u Beogradu.

Krediti Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropske investicione banke (EIB) na čekanju su više od godinu dana i zbog toga mnogi razvojni projekti, kao i rekonstrukcija puteva, mostova i bolnica, nisu započeti.

Međutim, zbog nerazumljive ležernosti srpskih poslanika država će isti iznos finansijskih obaveza morati da izmiri u kraćem vremenskom periodu.

Loše je, takođe ističe Ćirović, što se odlaže realizacija planiranih projekata koji su od vitalnog značaja za zemlju, jer će njihovo finansiranje, zbog skoka cena na svetskom tržištu, sada biti skuplje.

– Sporazumi o zajmu sa Svetskom bankom (IBRD) zaključeni su na 17 godina, od kojih je grejs period pet godina, i počinje da teče od datuma njihovog potpisivanja, odnosno usvajanja na Odboru direktora SB. Za vreme trajanja grejs perioda obračunava se redovna kamata, o čemu nas banka izveštava, s tim da se navedeni iznosi ne plaćaju pre stupanja na snagu sporazuma o zajmu. Zaostalu redovnu kamatu, libor plus 0,07 odsto, platićemo kada sporazumi stupe na snagu, veli Ćirović. On napominje da ukupan iznos kamate ostaje isti, samo što će se otplaćivati u kraćem periodu i, shodno tome, godišnji iznos za vreme počeka biće nešto veći od projektovanog.

Pored kamata na kredite, kod međunarodnih finansijskih organizacija mogu postojati i dve vrste troškova. Kako objašnjava, pristupna naknada za zajmove kod Svetske banke, odnosno Međunarodne banke za obnovu i razvoj (IBRD) iznosi 0,25 odsto i plaća se jednokratno na ceo iznos, dok se kod Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke ne plaća. Ta naknada će se Svetskoj banci platiti prilikom povlačenja sredstava, odnosno iznos zajma će, precizira Ćirović, biti umanjen za visinu naknade.

Troškovi na nepovučena sredstva, koji su se ranije plaćali na zajmove IBRD, potpuno su ukinuti izmenom tarifne politike Svetske banke. Nove tarife primenjuju se na sve sporazume o zajmu potpisane nakon 16. maja 2007. S obzirom na to da su sporazumi koji čekaju potvrđivanje u Skupštini potpisani 27. jula prošle godine, ističe Ćirović, Srbija neće imati nikakve druge troškove, osim naknade od 0,25 odsto.

Pomoćnik ministra finansija kaže da se u Skupštini nalazi 13 zakona o potvrđivanju sporazuma sa međunarodnim finansijskim organizacijama, s obzirom na to da je vlada na sednici minule nedelje (4. septembra) usvojila i uputila još dva predloga zakona o potvrđivanju. Reč je o garancijama naše zemlje izdatim Javnom preduzeću „Putevi Srbije” za kredite EBRD u iznosu od 80 miliona evra i EIB od 60 miliona evra, za projekat obilaznice oko Beograda. Preostao je još jedan nacrt zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu sa Svetskom bankom vredan 32 miliona evra, koji bi trebalo da se usvoji na nekoj od narednih sednica vlade i potom uputi u Skupštinu.

Rokovi za stupanje na snagu sporazuma sa Svetskom bankom su produženi do kraja ove budžetske godine. Prema očekivanjima našeg sagovornika, stabilnija politička situacija uticaće da se svi sporazumi sa međunarodnim kreditorima ratifikuju do kraja ovog meseca, najduže do prve polovine oktobra (prvo redovno zasedanje Skupštine počinje prve radne nedelje u oktobru).

Jer, zaključuje Ćirović, zajednički je interes da se sporazumi što pre potvrde u Skupštini, kako bi konačno počela realizacija planiranih projekata. Dalje odlaganje za Srbiju i njene građane znači novo izgubljeno vreme, a nagomilani problemi u infrastrukturi, zdravstvu, poljoprivredi... tek treba da se rešavaju. Pa makar i ne plaćali kaznene poene.

Biserka Dumić

---------------------------------------------------------

Grej: Nema nadoknade za čekanje

Nema nadoknade za vreme čekanja na ratifikaciju ugovora sa Svetskom bankom. Nadoknada od 0,25 odsto plaća se nakon što zajam bude efektivan na sredstva koja nisu povučena, objasnio je za naš list Sajmon Grej, šef kancelarije Svetske banke u Beogradu.

– Najveća posledica odlaganja ratifikacije ugovora koje je odobrio Odbor izvršnih direktora Svetske banke – u iznosu od 238, 2 miliona dolara jeste to što se ne finansiraju projekti namenjeni razvoju Srbije. Cilj tih projekata je, na primer, pomoć razvoju regiona Bora, unapređenje sistema navodnjavanja i odvodnjavanja bitnih za kontrolu poplava. Svrha jednog od njih je uvođenje energetske efikasnosti u škole i bolnice kako bi bile toplije, uz niže troškove. Među projektima na čiju ratifikaciju se čeka jesu i oni koji se bave obnovom puteva i sigurnosti saobraćaja, unapređenjem pružanja usluga na lokalnom nivou i reformom poljoprivrede, složio se Grej sa Ministarstvom finansija o posledicama neratifikovanih ugovora.