Нетрпељивост на Цетињу је последица антисрпства

Од нашег дописника

Подгорица – У црногорској престоници Цетињу кроз векове су устоличаване владике, а протеклих деценија инаугурисани су и председници државе. Међутим, новоизабрани председник Јаков Милатовић неће изговорити председничку заклетву у граду подно Ловћена. Будући председник Црне Горе Милатовић је овим речима ставио тачку на питање места инаугурације: „Инаугурација је свечани чин увођења у председничку дужност. Она треба да буде пример највиших демократских стандарда и управо је зато предвиђена у Скупштини Црне Горе. Грађани су ми дали поверење да урадим све што је у мојој моћи да Црна Гора постане истински демократско друштво.”

Шта се то дешава са Цетињем, које исказује све већу нетрпељивост не само према верницима и митрополитима Митрополије црногорско-приморске, већ и према функционерима странака које нису међу монтенегријским и комитским партијама с Милом Ђукановићем и Ранком Кривокапићем на челу, покушали смо да сазнамо од Јована Маркуша, публицисте и бившег градоначелника Цетиња, који је и иницијатор идеје из 1992. године да се Цетињу врати статус престонице.

Он каже да разуме разлоге Милатовића после „онога што му се десило приликом промоције на Цетињу, као и зашто жели мирно устоличење”.

„Реално говорећи, устоличење председника Црне Горе нема неку дужу традицију, за разлику од митрополита црногорско-приморских. Толики степен нетрпељивости и ригидности на Цетињу изникао је из комунизама и неокомунизама, који је данас на сцени, и то је уништило Цетиње”, каже Маркуш за „Политику”.

„Није тешко доказати да је Цетиње, док се држало српства и православља, напредовало као административни, културни и верски центар књажевине, краљевине и Зетске бановине. Кад је преведено, или боље рећи, силом власти преведено на атеизам и антисрпство, кад се одвојило од своје природне матице, оно је почело да у сваком погледу назадује.”

Маркуш подсећа да је суноврат грађанског Цетиња отпочео његовим ослобођењем на крају Другог светског рата, 13. новембра 1944. године.

„Без икаквог суђења побијено је, да се зна, 28 грађана Цетиња. Међу њима су били професори: Илија и Михаило Зорић, Јоко Грујичић, др Јован Петровић Његош и Николај Дориамедов, управник позоришта Марко Драговић, председник општине Томо Милошевић… За ових 50 година једино је генерал-пуковник ЈНА и народни херој инж. Блажо Јанковић о овоме проговорио и објаснио разлог ликвидације следећим речима: ’Њих су убили ђаци-понављачи’. Овакви поступци су упрљали ослобођење земље од непријатеља и предодредили нашу садашњост, јер земља у којој убијају угледне и паметне мора пропасти и доћи на дно цивилизацијског прогреса”, каже Маркуш.

Додаје да се некадашње седиште многих владика и владара црногорских, престоница једне мале, али храброшћу и духом велике државе, „дика Црне Горе и свеколиког Српства – Цетиње – нашло у ритама, идеолошки осуђено да постане резерват”.

„Од Цетиња је створена полицијско-политичка позорница, где конце и даље повлаче из Подгорице, а младе и недовољно информисане усмеравају против своје браће и своје цркве”, као и да идеолози „сепаратизма, неокомунизма и дукљанства нису са Цетиња”.

„Не знам да ли добро виде моји Цетињани да им је додељена улога политичке и ’верске’ позорнице од које корист убиру други ван Цетиња. У граду практично ништа не ради, новца нема, град тавори, а од друштвених објеката за дванаест година у граду су изграђени полицијска станица и осам станова за полицију. Подгорица, из које се повлаче сви конци, напредује и расте у сваком погледу. Није ми жао што Подгорица напредује, али ми је жао да Цетиње и даље тоне, а Цетињани ћуте”, поручује Маркуш. „Подгорички Дукљани и новокомпоновани Црногорци уживају све привилегије, док се рискантне политичке и ’верске’ авантуре великодушно препуштају Цетињанима. Данас мислим да, све док одлазећи председник (Мило) Ђукановић са својим ДПС-ом и ’судопер’ странкама (СДП+СД) играју значајну улогу на политичкој позорници, нема среће у Црној Гори, а посебно не на Цетињу, које је привредно и демографски уништено за време протекле 34 године диктаторске власти.”