Србија пала на 91. место по индексу слободе медија

Светски дан слободе медија, 3. мај, обележен је јуче широм света. На објављеном светском Индексу медијских слобода Репортери без граница, Србија је заузела 91. место, што је за 12 места лошији пласман него 2022. Према истим критеријумима, Босна и Херцеговина заузела је 64. место, Словенија 50, Хрватска је 42, док су Црна Гора и Македонија 39, односно 38.

Председник Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ) и Комисије за истраживање убистава новинара, као и члан Сталне радне групе за безбедност новинара Веран Матић подсетио је да је Србија 2007. на овој листи медијских слобода заузимала 67. место.

– Најбоље је била пласирана 2014. године, када је достигла 54. место, а најлошије је 2020. и 2021. године, када је заузимала 93. место, док је прошле године промењена методологија и тада је Србија заузела 79. место – истакао је Матић.

Он је додао и да тренд константног пада у протеклих шест година говори да је неопходно темељно изменити приступ, пре свега извршне власти и политичара на свим нивоима, према новинарима и медијима.

– Запаљива реторика, неаргументоване дискредитације и оптужбе и кампање кроз провладине таблоиде веома често изазивају осећај страха и самоцензуру и уз такву реторику политичара иду и претње, највише преко друштвених мрежа или преко коментара на интернету – истакао је Матић и нагласио да је потребан стални дијалог између медија и надлежних институција.

Поводом Светског дана слободе медија, заштитник грађана Зоран Пашалић истакао је да су притисци на медије и новинаре присутни и видљиви на различите начине – од етикетирања и дискредитације до претњи и физичког напада. Омбудсман је позвао медијске раднике да му се обрате уколико сматрају да су њихова права повређена, а на учеснике у јавном животу, а посебно на носиоце јавних овлашћења, да се уздрже притиска на медије и новинаре.

– Веома је важно да се измене Закона о јавном реду и миру које сам иницирао ради заштите новинара од оних изречених претњи и притисака у јавном простору, нарочито преко друштвених мрежа, које су се до сада провлачиле испод радара законске одговорности појединаца, убудуће санкционишу – указао је Пашалић.

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић изразила је забринутост због тога што се новинари и новинарке суочавају са притисцима, застрашивањима, нападима, и нагласила да је од изузетне важности унапредити положај медијских радника. Али Јанковићева је додала и да „нико нема право да злоупотребљава медије за обрачун са неистомишљеницима, нарочито када се ти напади правдају слободом изражавања”.

У свом прогласу Удружење новинара Србије је истакло да ће годину између два Светска дана слободе медија „новинари у Србији памтити по двоструко већем броју претњи, притисака и напада, али и по охрабрујућој првостепеној пресуди поновљеном поступку за паљење куће Милана Јовановића, којом је бивши председник општине Гроцка осуђен на пет година затвора”.

– У години иза нас УНС је евидентирао укупно 140 случајева претњи, притисака и напада, што је готово двоструко више него у 2021. години, када су забележена 74 случаја – речено је у прогласу.

Независно удружење новинара Србије (НУНС) забележило је у прва три месеца ове године 33 инцидента: осам вербалних, три физичка напада и 22 акта притиска на медије и новинаре.

– У великом броју ти напади инспирисани су наступима највиших државних званичника који због критичког извештавања новинаре и поједине медије таргетирају као издајнике и стране плаћенике. Професионални новинари су, такође, на мети бројних „слап” тужби (стратешких тужби против учешћа јавности) које потичу од јавних функционера, политичара, бизнисмена и компанија – истиче у свом саопштењу ово удружење.