„Фијат” стиже, само што није

Крагујевац – „Фијат“ је стигао, а можда и није! Меморандум о разумевању, уобичајени али необавезујући документ између два пословна партнера, потписан је још шестог маја ове године, у оквиру свечане прославе Ђурђевдана, Дана града Крагујевца. Комерцијални уговор, обавезујући за обе стране, у коме се прецизно дефинишу права, обавезе и рокови, међутим, још увек није на видику. Одатле и дилема исказана у првој реченици. Дилема, међутим, прераста у бојазан, ако се зна да важност Меморандума истиче за месец и по дана, крајем октобра ове године.

Када ће бити потписан уговор са „Фијатом“? Да не помињемо изјаве из маја, јуна, јула, августа, кренућемо од овог месеца.

„У првој недељи септембра“, изјавио је недавно за „Политику“ Небојша Здравковић, заменик градоначелника Крагујевца и члан радне групе за преговоре са Италијанима. „Средином месеца“, одговорио је на исто питање Здравковићев партијски шеф, министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић. Председник Србије Борис Тадић био је опрезнији. „Уговор са ’Фијатом’ је обиман и нимало једноставан посао“, објашњавао је председник пред пут у Брисел, напоменувши како би све требало да буде завршено у септембру.

Најконкретнији је био потпредседник владе Божидар Ђелић. „Неколико дана након ратификације ССП-а (Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском унијом) Шумадија и Крагујевчани ће добити уговор са ’Фијатом'“, изјавио је недавно у Народној скупштини, образлажући потребу за ратификацијом ССП-а.

Повезаност уговора са „Фијатом“ и ССП-ом најбоље је објаснио премијер Мирко Цветковић у интервјуу за „Политику“. „Фијат“ није поставио такав захтев, рекао је премијер, али је и додао да без бесцаринског извоза Италијани немају коме да продају 200.000, односно 300.000 аутомобила, колико мисле да праве у Крагујевцу.

Зашто уговор са „Фијатом“ још увек није потписан? Осим што је то „обиман и нимало једноставан посао“, председник Борис Тадић је рекао и како „инфраструктуру морамо да доведемо до Крагујевца“.

Што се тога тиче, „Фијатови“ захтеви су одавно познати: аутопут ка Баточини у дужини од 30 километара, реконструкција пруге Крагујевац–Лапово (отприлике исте километраже), јужна и северна обилазница које још нису почете да се граде, гасоводна и електрична мрежа далеко већег капацитета од досадашње, те низ других технолошких измена у самој „Застави“.

И да је само половина од ових захтева на преговарачком столу, па би било много. Јер, како за годину или две изградити оно што се није могло за претходних двадесет или тридесет!?

Аутопут ка Баточини, на пример, појавио се као идеја још седамдесет и неке године прошлог века, а за последње четири године изграђено је свега пет километара те деонице. Да ствар буде компликованија, министарка за НИП Верица Калановић недавно је у Крагујевцу изјавила како за деоницу кроз Баточину и Лапово не постоје пројекти, а нису решени ни имовинскоправни односи око откупа земљишта.      

Можда и ови захтеви нису званично постављени? Можда су то, како је изјавио заменик градоначелника Крагујевца Здравковић, захтеви у „склопу светских стандарда“, јер „Фијат” у Крагујевцу намерава да прави исту фабрику као своју у Торину. Све је могуће, али није проблем јесу ли захтеви ове или оне природе, већ то што „Фијат“ овде намерава да прави 300.000 аутомобила годишње. Тај обим производње, међутим, није могуће достићи без нових и већих инфраструктурних капацитета.

Уколико жели уговор са „Фијатом“, држава ће, по свему судећи, морати да „заврне рукаве“, јер Италијани у Србију доносе инвестицију вредну 800 милиона евра. Мораће и да „одреши кесу“, пошто је за инвестиције у крагујевачку инфраструктуру, према речима министарке Калановић, потребна сума која „далеко превазилази 150 милиона евра“.