Срби немају коме да се обрате

На Косову и Метохији на основу локалних избора од 11. маја формирано је 26 српских општина и скупштина Заједнице српских општина, али, како „Политика” сазнаје, у покрајини нове српске општине још не функционишу, иако су формирани општински органи.

У ситуацији у којој још није јасно које ће надлежности задржати Унмик, а шта ће препустити мисији ЕУ, воде се преговори Београда и Унмика о питањима полиције, царине и правосуђа, а свакодневни живот на Косову тече својим токовима тешко разумљивим остатку Србије.

На оснивачкој скупштини Заједнице српских општина у северном делу Митровице 28. јуна бивши министар Слободан Самарџић је рекао да ће ти органи власти представљати де факто део власти Србије и да ће омогућити безбедан останак српског и неалбанског становништва. Данашњи државни секретар у Министарству за КиМ Оливер Ивановић тада је као представник Г17 плус рекао да то тело неће имати значај и да се ради о „асоцијацији која је иницирана од стране представника ДСС-а, свесних да ће убрзо ићи у опозицију”. Ивановић је после оснивања Заједнице општина додао да ће та скупштина „послужити само као одскочна даска за подривање будуће владе Србије у њеном настојању да што пре уђе у ЕУ”.

Данас Ивановић на месту државног секретара у Министарству за Косово и Метохију, између осталих, има и задатак да оперативно спроводи одлуке владе у Београду којој ДСС све гласније замера да не јача српске институције у покрајини. Такве критике Ивановић одбацује као бесмислене.

– До сада је вођена политика јачања српских институција које не функционишу. Не можемо ми јачати српске општине мимо закона о локалној самоуправи. Значи, све оно што има локална самоуправа у Србији, то ће имати и КиМ – каже Ивановић за „Политику” и додаје да запослени у локалној самоуправи добијају редовно плате и новац за трошкове који им припада по буџету.

Саговорници „Политике” са Косова кажу да се даље од поделе плата није отишло. „Нове локалне власти се понашају аутистично и сада су легитимне општине без моћи. Нити могу да помогну локалном становништву, нити могу шта да обезбеде из Београда, нити комуницирају са међународном заједницом”, каже наш саговорник, који је желео да остане анониман.

При томе, новчана средства која стижу из Београда недовољна су за било какве инвестиционе програме. Председник Координационог центра Звонимир Стевић недавно је рекао да је реализација пројеката финансираних средствима из Националног инвестиционог плана у српским срединама на Косову незадовољавајућа.

– Договорили смо се да до краја септембра општинска руководства у сарадњи са надлежнима у министарству и Координационом центру за Косово и Метохију сачине листу приоритетних послова које треба завршити до краја године – рекао је Стевић прошле недеље након састанка са новоизабраним представницима локалне самоуправе и начелницима округа у покрајини. Ови састанци ће се одржавати једном месечно како би се разговарало о питањима у вези са бољим животом Срба на Косову и Метохији.

У међувремену, како би решило проблеме, локално становништво на Косову и Метохији обраћа се на различите адресе. Одборници Скупштине општине Ђаковица од Унмика недавно су тражили хитно стварање услова за повратак у њихове домове, обезбеђивање личне и имовинске сигурности и поштовање људских права.

А Срби расељени из села Свињаре код Косовске Митровице, чије су куће уништене у мартовском насиљу 2004. године, у писму шефу Еулекса Иву де Кермабону навели су да „више не верују у његова обећања”. Повод за писмо Срба из Свињара, који већ пету годину не могу да се врате својим кућама су обећања која је Кермабон дао, а односе се на то да ће сви житељи Косова бити безбедни, да ће моћи слободно да се крећу, да ће се поштовати закони и да ће се обезбедити непристрастна суђења.

Београд, с друге стране, не комуницира са Еулексом ни Цивилном канцеларијом ЕУ у Приштини сматрајући да те две мисије без одлуке Савета безбедности Уједињених нација не могу да раде на Косову и Метохији.

Бивши државни секретар Душан Пророковић, на питање да ли је оправдан став да се ради добробити становништва на КиМ разговара са било ким, па и са Еулексом, каже да Срби имају два проблема: питање новца и питање поверења.

– Ако упоредимо шта Срби могу да добију од владе Косова и Еулекса, с једне стране, и од Београда, с друге стране, мислим да им Београд нуди много више. Не верујем да би се Срби на КиМ одрицали овога што им Београд даје за рачун онога што би Еулекс могао да им да – каже Пророковић за „Политику”.

На замерке да српске општине не функционишу, садашњи државни секретар Оливер Ивановић каже да је потребно „мало времена да неки нови председници општина уђу у технологију управљања на локалном нивоу”.

– Зато ће министарство бити чешће присутно и пробати да локалним самоуправама помогне у решавању свакодневних проблема. Постоји неразумевање шта је њихова обавеза. Они који критикују, до сада су углавном политизовали те институције, па је Скупштина општине деловала као политичка организација, уместо да се бави свакодневним проблемима – каже Ивановић.

Председник одбора за КиМ ДСС-а и бивши државни секретар Душан Пророковић закључује да ће ситуација на терену зависити од понашања владе.

– Да ли ће наша влада тврдо инсистирати на ставовима или ће улазити у неке труле компромисе, не могу да проценим. Доста су контрадикторни наступи појединих министара. Изјаве министара Оливера Дулића и Вука Јеремића су толико различите, као да су из различитих странака или из две различите владе – каже Пророковић.

-----------------------------------------------------------

Пророковић: Три категорије српских општина

На Косову и Метохији постоје три категорије српских општина и према њиховој структури ће се уредити функционисање локалне самоуправе. Прву категорију чине општине које могу да функционишу као и све остале општине Србије (Зубин Поток, Лепосавић, Звечан, српска Митровицаи Штрпце). У тим општинама постоји доминантна српска већина, имају хомогену територију, у њима функционишу институције, али се порез не наплаћује у потпуности.

У другој категорији општина (као што су Приштина са седиштем у Грачаници, Ново Брдо, општине у Косовском Поморављу) Срби живе на хомогеној територији али не заузимају целу општину. Општинска администрација је дислоцирана по селима, али се и због величине територије и броја становника може организовати рад општине у смањеном капацитету. Држава мора да субвенционише те општине.

Трећу категорију чине енклаве, углавном метохијске општине (Исток, Клина, Пећ, Призрен), то су изолована српска села и њима је помоћ најпотребнија. Буџети општина из ове три категорије не могу да буду исти, нити надлежности, нити величина општинске администрације.

-----------------------------------------------------------

Ивановић: Могућа сарадња на нижем нивоу

На питање шта треба да уради председник митровичке општине којој вода долази из јужног албанског дела, Оливер Ивановић каже да председници општина морају да имају директну комуникацију са председницима албанских општина. „Председник општине је изабран зато што су грађани веровали да је паметан и да може да реши проблем. Како, то је његов проблем. Он мора да има директну комуникацију са јавним комуналним предузећем које се бави питањем воде. Они на техничком нивоу могу да сарађују. Исто као што ће председник општине јужне Митровице морати код председника општине Зубин Поток, одакле долази сирова вода (језеро Газиводе)”.

„Таква питања морају да се решавају у међусобној сарадњи, на нижем техничком нивоу, а без политичких консеквенци. Ми не признајемо централне институције у Приштини и са њима немамо комуникацију, али то не значи да на техничком нивоу људи не могу да решавају свакодневне проблеме. Не могу се изговарати да немају контакт из политичких разлога, а да народ због тога трпи”, каже државни секретар у Министарству за КиМ.