Srbi nemaju kome da se obrate

Na Kosovu i Metohiji na osnovu lokalnih izbora od 11. maja formirano je 26 srpskih opština i skupština Zajednice srpskih opština, ali, kako „Politika” saznaje, u pokrajini nove srpske opštine još ne funkcionišu, iako su formirani opštinski organi.

U situaciji u kojoj još nije jasno koje će nadležnosti zadržati Unmik, a šta će prepustiti misiji EU, vode se pregovori Beograda i Unmika o pitanjima policije, carine i pravosuđa, a svakodnevni život na Kosovu teče svojim tokovima teško razumljivim ostatku Srbije.

Na osnivačkoj skupštini Zajednice srpskih opština u severnom delu Mitrovice 28. juna bivši ministar Slobodan Samardžić je rekao da će ti organi vlasti predstavljati de fakto deo vlasti Srbije i da će omogućiti bezbedan ostanak srpskog i nealbanskog stanovništva. Današnji državni sekretar u Ministarstvu za KiM Oliver Ivanović tada je kao predstavnik G17 plus rekao da to telo neće imati značaj i da se radi o „asocijaciji koja je inicirana od strane predstavnika DSS-a, svesnih da će ubrzo ići u opoziciju”. Ivanović je posle osnivanja Zajednice opština dodao da će ta skupština „poslužiti samo kao odskočna daska za podrivanje buduće vlade Srbije u njenom nastojanju da što pre uđe u EU”.

Danas Ivanović na mestu državnog sekretara u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju, između ostalih, ima i zadatak da operativno sprovodi odluke vlade u Beogradu kojoj DSS sve glasnije zamera da ne jača srpske institucije u pokrajini. Takve kritike Ivanović odbacuje kao besmislene.

– Do sada je vođena politika jačanja srpskih institucija koje ne funkcionišu. Ne možemo mi jačati srpske opštine mimo zakona o lokalnoj samoupravi. Znači, sve ono što ima lokalna samouprava u Srbiji, to će imati i KiM – kaže Ivanović za „Politiku” i dodaje da zaposleni u lokalnoj samoupravi dobijaju redovno plate i novac za troškove koji im pripada po budžetu.

Sagovornici „Politike” sa Kosova kažu da se dalje od podele plata nije otišlo. „Nove lokalne vlasti se ponašaju autistično i sada su legitimne opštine bez moći. Niti mogu da pomognu lokalnom stanovništvu, niti mogu šta da obezbede iz Beograda, niti komuniciraju sa međunarodnom zajednicom”, kaže naš sagovornik, koji je želeo da ostane anoniman.

Pri tome, novčana sredstva koja stižu iz Beograda nedovoljna su za bilo kakve investicione programe. Predsednik Koordinacionog centra Zvonimir Stević nedavno je rekao da je realizacija projekata finansiranih sredstvima iz Nacionalnog investicionog plana u srpskim sredinama na Kosovu nezadovoljavajuća.

– Dogovorili smo se da do kraja septembra opštinska rukovodstva u saradnji sa nadležnima u ministarstvu i Koordinacionom centru za Kosovo i Metohiju sačine listu prioritetnih poslova koje treba završiti do kraja godine – rekao je Stević prošle nedelje nakon sastanka sa novoizabranim predstavnicima lokalne samouprave i načelnicima okruga u pokrajini. Ovi sastanci će se održavati jednom mesečno kako bi se razgovaralo o pitanjima u vezi sa boljim životom Srba na Kosovu i Metohiji.

U međuvremenu, kako bi rešilo probleme, lokalno stanovništvo na Kosovu i Metohiji obraća se na različite adrese. Odbornici Skupštine opštine Đakovica od Unmika nedavno su tražili hitno stvaranje uslova za povratak u njihove domove, obezbeđivanje lične i imovinske sigurnosti i poštovanje ljudskih prava.

A Srbi raseljeni iz sela Svinjare kod Kosovske Mitrovice, čije su kuće uništene u martovskom nasilju 2004. godine, u pismu šefu Euleksa Ivu de Kermabonu naveli su da „više ne veruju u njegova obećanja”. Povod za pismo Srba iz Svinjara, koji već petu godinu ne mogu da se vrate svojim kućama su obećanja koja je Kermabon dao, a odnose se na to da će svi žitelji Kosova biti bezbedni, da će moći slobodno da se kreću, da će se poštovati zakoni i da će se obezbediti nepristrastna suđenja.

Beograd, s druge strane, ne komunicira sa Euleksom ni Civilnom kancelarijom EU u Prištini smatrajući da te dve misije bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija ne mogu da rade na Kosovu i Metohiji.

Bivši državni sekretar Dušan Proroković, na pitanje da li je opravdan stav da se radi dobrobiti stanovništva na KiM razgovara sa bilo kim, pa i sa Euleksom, kaže da Srbi imaju dva problema: pitanje novca i pitanje poverenja.

– Ako uporedimo šta Srbi mogu da dobiju od vlade Kosova i Euleksa, s jedne strane, i od Beograda, s druge strane, mislim da im Beograd nudi mnogo više. Ne verujem da bi se Srbi na KiM odricali ovoga što im Beograd daje za račun onoga što bi Euleks mogao da im da – kaže Proroković za „Politiku”.

Na zamerke da srpske opštine ne funkcionišu, sadašnji državni sekretar Oliver Ivanović kaže da je potrebno „malo vremena da neki novi predsednici opština uđu u tehnologiju upravljanja na lokalnom nivou”.

– Zato će ministarstvo biti češće prisutno i probati da lokalnim samoupravama pomogne u rešavanju svakodnevnih problema. Postoji nerazumevanje šta je njihova obaveza. Oni koji kritikuju, do sada su uglavnom politizovali te institucije, pa je Skupština opštine delovala kao politička organizacija, umesto da se bavi svakodnevnim problemima – kaže Ivanović.

Predsednik odbora za KiM DSS-a i bivši državni sekretar Dušan Proroković zaključuje da će situacija na terenu zavisiti od ponašanja vlade.

– Da li će naša vlada tvrdo insistirati na stavovima ili će ulaziti u neke trule kompromise, ne mogu da procenim. Dosta su kontradiktorni nastupi pojedinih ministara. Izjave ministara Olivera Dulića i Vuka Jeremića su toliko različite, kao da su iz različitih stranaka ili iz dve različite vlade – kaže Proroković.

-----------------------------------------------------------

Proroković: Tri kategorije srpskih opština

Na Kosovu i Metohiji postoje tri kategorije srpskih opština i prema njihovoj strukturi će se urediti funkcionisanje lokalne samouprave. Prvu kategoriju čine opštine koje mogu da funkcionišu kao i sve ostale opštine Srbije (Zubin Potok, Leposavić, Zvečan, srpska Mitrovicai Štrpce). U tim opštinama postoji dominantna srpska većina, imaju homogenu teritoriju, u njima funkcionišu institucije, ali se porez ne naplaćuje u potpunosti.

U drugoj kategoriji opština (kao što su Priština sa sedištem u Gračanici, Novo Brdo, opštine u Kosovskom Pomoravlju) Srbi žive na homogenoj teritoriji ali ne zauzimaju celu opštinu. Opštinska administracija je dislocirana po selima, ali se i zbog veličine teritorije i broja stanovnika može organizovati rad opštine u smanjenom kapacitetu. Država mora da subvencioniše te opštine.

Treću kategoriju čine enklave, uglavnom metohijske opštine (Istok, Klina, Peć, Prizren), to su izolovana srpska sela i njima je pomoć najpotrebnija. Budžeti opština iz ove tri kategorije ne mogu da budu isti, niti nadležnosti, niti veličina opštinske administracije.

-----------------------------------------------------------

Ivanović: Moguća saradnja na nižem nivou

Na pitanje šta treba da uradi predsednik mitrovičke opštine kojoj voda dolazi iz južnog albanskog dela, Oliver Ivanović kaže da predsednici opština moraju da imaju direktnu komunikaciju sa predsednicima albanskih opština. „Predsednik opštine je izabran zato što su građani verovali da je pametan i da može da reši problem. Kako, to je njegov problem. On mora da ima direktnu komunikaciju sa javnim komunalnim preduzećem koje se bavi pitanjem vode. Oni na tehničkom nivou mogu da sarađuju. Isto kao što će predsednik opštine južne Mitrovice morati kod predsednika opštine Zubin Potok, odakle dolazi sirova voda (jezero Gazivode)”.

„Takva pitanja moraju da se rešavaju u međusobnoj saradnji, na nižem tehničkom nivou, a bez političkih konsekvenci. Mi ne priznajemo centralne institucije u Prištini i sa njima nemamo komunikaciju, ali to ne znači da na tehničkom nivou ljudi ne mogu da rešavaju svakodnevne probleme. Ne mogu se izgovarati da nemaju kontakt iz političkih razloga, a da narod zbog toga trpi”, kaže državni sekretar u Ministarstvu za KiM.