Да ли су високи људи бољег здравља

Да ли је заиста боље бити висок, питање је које je постављено у чланку недавно објављеном у листу „Гардијан” поводом таблоидног извештавања о томе да је Риши Сунак постао најнижи мушки премијер у Великој Британији од Винстона Черчила.

Сунак је наводно висок 1,68 метара, а пошто је то у поређењу с британским просеком мушкараца од 1,78 метара значајно ниже, уследиле су шале на рачун његове висине. У потрази за питањем да ли је висина заиста важна, новинари су стигли до доктора Маџид Ецатија, професора на лондонском Империјал колеџу. Он је аутор велике студије, која је анализирала како се висина људи глобално, у свету, променила у последњих 100 година.

Виши људи имају мањи ризик од многих болести, боље раде у области образовања и зарађују више, прилично је уопштена констатација овог стручњака. Такође, за британског премијера зна се да је веома богат, па кад, како каже наш народ, „стане на новчаник”, „прешиша” многе двометраше.

Али дефинитивно, висина је пожељна особина и бројке говоре да је операција повећања висине све популарнија код мушкараца у Великој Британији, упркос томе што је та интервенција врло компликована и болна.

– Истина је да се висина наслеђује, али на њу утиче и животна средина, али и све што се у животу детета догађа, од тренутка зачећа до касне адолесценције. То значи да на висину утиче и оно што једете, али и дечје болести. Рецимо, честе инфекције у току детињства утицаће на нечији раст. Висина становништва је и огледало услова, који постоје у једном друштву – тврди др Ецати.

И док новинари констатују да има смисла да боља исхрана, лекови и вакцине одређују раст и развој деце, питање је зашто би висина била уопште важна?

– Виши људи имају мањи ризик од многих болести, с друге стране, могу имати веће изгледе да оболе од неких врста рака. Опет, неке студије су утврдиле да виши људи имају боље каријере у области образовања и да зарађују више. Главна разлика у погледу пола је само у томе што дечаци имају тенденцију да нагло израсту у одређеном периоду.

У једној студији у Гватемали, која је својевремено имала највећи проценат најнижих људи на свету, побољшали су исхрану једној групи мале деце. Деца су израсла виша, а онда су и потомци те деце имали већу висину.

– Земље, чије је становништво у последњих 100 година забележило већу висину су Јужна Кореја, Јапан, Кина, Иран и Турска, као и поједине земље у Латинској Америци. То указује да људи у већини делова света могу у висини да достигну и нације које се одликују људима високог стаса, али је то процес који се ипак протеже кроз неколико генерација – објаснио је др Ецати.