Da li su visoki ljudi boljeg zdravlja

Da li je zaista bolje biti visok, pitanje je koje je postavljeno u članku nedavno objavljenom u listu „Gardijan” povodom tabloidnog izveštavanja o tome da je Riši Sunak postao najniži muški premijer u Velikoj Britaniji od Vinstona Čerčila.

Sunak je navodno visok 1,68 metara, a pošto je to u poređenju s britanskim prosekom muškaraca od 1,78 metara značajno niže, usledile su šale na račun njegove visine. U potrazi za pitanjem da li je visina zaista važna, novinari su stigli do doktora Madžid Ecatija, profesora na londonskom Imperijal koledžu. On je autor velike studije, koja je analizirala kako se visina ljudi globalno, u svetu, promenila u poslednjih 100 godina.

Viši ljudi imaju manji rizik od mnogih bolesti, bolje rade u oblasti obrazovanja i zarađuju više, prilično je uopštena konstatacija ovog stručnjaka. Takođe, za britanskog premijera zna se da je veoma bogat, pa kad, kako kaže naš narod, „stane na novčanik”, „prešiša” mnoge dvometraše.

Ali definitivno, visina je poželjna osobina i brojke govore da je operacija povećanja visine sve popularnija kod muškaraca u Velikoj Britaniji, uprkos tome što je ta intervencija vrlo komplikovana i bolna.

– Istina je da se visina nasleđuje, ali na nju utiče i životna sredina, ali i sve što se u životu deteta događa, od trenutka začeća do kasne adolescencije. To znači da na visinu utiče i ono što jedete, ali i dečje bolesti. Recimo, česte infekcije u toku detinjstva uticaće na nečiji rast. Visina stanovništva je i ogledalo uslova, koji postoje u jednom društvu – tvrdi dr Ecati.

I dok novinari konstatuju da ima smisla da bolja ishrana, lekovi i vakcine određuju rast i razvoj dece, pitanje je zašto bi visina bila uopšte važna?

– Viši ljudi imaju manji rizik od mnogih bolesti, s druge strane, mogu imati veće izglede da obole od nekih vrsta raka. Opet, neke studije su utvrdile da viši ljudi imaju bolje karijere u oblasti obrazovanja i da zarađuju više. Glavna razlika u pogledu pola je samo u tome što dečaci imaju tendenciju da naglo izrastu u određenom periodu.

U jednoj studiji u Gvatemali, koja je svojevremeno imala najveći procenat najnižih ljudi na svetu, poboljšali su ishranu jednoj grupi male dece. Deca su izrasla viša, a onda su i potomci te dece imali veću visinu.

– Zemlje, čije je stanovništvo u poslednjih 100 godina zabeležilo veću visinu su Južna Koreja, Japan, Kina, Iran i Turska, kao i pojedine zemlje u Latinskoj Americi. To ukazuje da ljudi u većini delova sveta mogu u visini da dostignu i nacije koje se odlikuju ljudima visokog stasa, ali je to proces koji se ipak proteže kroz nekoliko generacija – objasnio je dr Ecati.