Минут ћутања и сати разговора

Из готово свих београдских основних и средњих школа ђаци и наставници јуче су долазили пред осмолетку „Владислав Рибникар” да запале свеће и оставе цвеће у знак саосећања са жртвама трагедије у којој је тринаестогодишњак хицима из очевог пиштоља угасио девет живота. Донедавно једна од најбезбеднијих школа у Србији постала је поприште масакра. Наставе у њој неће бити до понедељка. У свим школама широм државе први часови у обе смене почињали су минутом ћутања. Много више од једног па и два школска часа било је потребно за разговор на болну тему. Учитељима је било најтеже да најмлађим школарцима објасне шта уопште минут ћутања значи, иако су деца већ знала да се у срцу престонице догодило масовно убиство. О томе се неизоставно говорило у свакој кући, у свим медијима, на сваком кораку. Злочин је потресао све. Највећи је страх да се такав ужас не понови.

Забринути родитељи у неким школама иницирали су ванредне хитне састанке савета родитеља, јер је тема претешка и осетљива, а неизбежна. Намера је да се узнемиреност смири, безбедност у школама унапреди, муке и тескобе ученика учине видљивијим, да се ђацима пружи адекватна подршка и да схвате да је од сваке петице важније другарство, да ће их разумевање и разговор с породицом, вршњацима и наставницима заштитити више него контрадиверзиона врата на школском прагу или посебно обучени школски чувари и полицајци. И ђаци и родитељи и просветни радници сагласни су да треба одати дужно поштовање страдалима, исказати солидарност и саучешће колективу ОШ „Владислав Рибникар”, али притом узимајући у обзир да и одлазак на место несреће може бити изузетно трауматичан.

Првог дана након трагедије утисак је просветног еснафа да се догодило зло које ће значити прекретницу не само у српском образовању и правосуђу. Више директора београдских основних школа са којима смо разговарали увиђају да је сад моменат да се разговара о односу међу вршњацима, али и међу ђацима и наставницима, о осигурању безбедности у школама, о неуобичајеном понашању појединаца, благовременом реаговању, пријављивању. Кажу да су и деца била заинтересована за разговор, дошли су са пуно информација, питали да ли може и њима да се деси оваква трагедија. И директори потврђују да је „незгодно о овако тешкој теми разговарати нарочито с млађим ученицима, јер још немају формиран социјални оквир гледања на овакве ситуације, а раде им машта и страхови.”

Ана Продановић, професор српског језика и књижевности у Електротехничкој школи „Раде Кончар”, рекла је за „Политику” да би тим психолога и педагога требало да припреми и подучи наставнике шта да раде у овим околностима.

– Сви смо забринути. Како ући на час, шта рећи деци, а да то буде довољно мудро и да на неки начин оставља дубљи траг. Свака реч мора да се мери, сваки упућен поглед, буквално све. Мислим да је требало да се на нивоу образовног система направи пауза до понедељка, да не буде наставе ни у једној школи, да тим педагога и психолога добро припреми и подучи наставнике шта да радимо у овим околностима. Доста је више инспекције, хајде да нас мало едукују шта да радимо кад се овако нешто деси, да наши ђаци не буду следећи. Ово је ужасан тренд, било је питање времена када ће и ово доћи. Видео-игрице, одвратни „Редит”, друштвена мрежа коју нису забранили, „дарк-веб”, то је клинцима дозвољено. И родитељи морају да буду мало освешћенији што се тога тиче, а не само „То не може да се деси мом детету.” Осим тога, морамо обратити пажњу на културу, медије, подршку ђацима, више социјализације, мање мобилних телефона, за почетак – објаснила је Продановићева.

Она је била међу просветним радницима који су присуствовали јучерашњем скупу испред Министарства просвете на позив Форума средњих стручних школа Београда. Чинило се да је ту било више новинара и медијских екипа него ђака и наставника, а сви су се касније упутили ка школи „Владислав Рибникар”.

Александар Петковић, ученик друге године ЕТШ „Раде Кончар”, рекао је да су дошли јуче да би „исказали саосећање према страдалима у масакру”.

– Једна жртва је сестричина мог школског друга. Разредне старешине су нам дозволиле да за толико изостанемо с наставе, али уз претходну сагласност родитеља. Недајбоже да се ово икада понови. Да ми је знати како је могуће да се догодило. Свакако нема оправдања. Настава је почела минутом ћутања, а онда смо први час посветили разговору о околностима у којима се догодила трагедија, о томе зашто неки родитељи држе пиштоље пуних шаржера у кући, о томе шта треба радити да се ово не понови. Треба ограничити слободу младих да имају приступ свим платформама, овај дечак је био седми разред, колико је деце отприлике тог узраста која умисле да су у некој видео-игрици или у серији „Јужни ветар”, па уместо да извуку поуку да се живот на маргини не подржава. они то протумаче погрешно – исказао је за наш лист ученик Александар Петковић.

Окупљенима се обратила Милица Самарџић, председница ученичког парламента ове школе, наглашавајући да се девет живота трагично угасило и да је тешко наћи праве речи.

– Кажу да често сањамо оне без којих остајемо и да ће они заувек бити са нама, да постају наши анђели чувари, али празнину и бол коју осете породице и сви ближњи настрадалих не може нико и ништа да попуни. То је могао да буде твој брат, рођак, познаник, другарица из краја или само неко кога си видео у пролазу. Школовање треба да буде најлепши период живота сваког човека, да у сећању остану само лепе успомене, а не сузе, страх и бол. Загрлите људе које волите, питајте особу која плаче на клупи да ли је добро, помозите некоме ако приметите да му је помоћ потребна. Није у невољи само онај који помоћ затражи. Ово је био вапај једног неснађеног и дубоко несрећног детета које није свесно својих поступака и велика опомена свима нама. Да се никада не понови оваква трагедија и да се осврнемо око себе и чинимо добро за свачије боље сутра, не само за своје – истакла је ова средњошколка.

Данас о плану повратка ђака на наставу у ОШ „Владислав Рибникар”

Према најавама Драгана Филиповића, начелника Школске управе Београд, данас би требало да се одржи састанак и направи план за повратак основаца на наставу у ОШ „Владислав Рибникар” од понедељка. Он је гостујући на РТС-у навео да је „када је реч о подршци деци, наставницима и руководству школе, с помоћницом министарке здравља и другим институцијама договорен састанак за петак, где би требало да направе план активности за прихват деце”. Као сасвим извесно истакао је да ће „сви просветни саветници у понедељак бити у ОШ „Владислав Рибникар” како би пружили подршку наставницима у организацији саме наставе”.

– Ово је трагедија за све нас, за цео образовни систем и цело друштво. Морамо да будемо спремни за све ситуације које нам се сада дешавају и да имамо исправне поступке. Морам да напоменем да имамо још три школе којима морамо да пружимо подршку. Једна од тих је балетска школа „Лујо Давичо”, у коју је ишла једна од ученица која је изгубила живот. Ученик који је убијен је био ђак једне музичке школе и ученик који је извршио кривично дело такође је ученик музичке школе. И моји саветници и ја смо на вези са директорима ових школа и планирамо одређене активности – указао је Филиповић.