Minut ćutanja i sati razgovora

Iz gotovo svih beogradskih osnovnih i srednjih škola đaci i nastavnici juče su dolazili pred osmoletku „Vladislav Ribnikar” da zapale sveće i ostave cveće u znak saosećanja sa žrtvama tragedije u kojoj je trinaestogodišnjak hicima iz očevog pištolja ugasio devet života. Donedavno jedna od najbezbednijih škola u Srbiji postala je poprište masakra. Nastave u njoj neće biti do ponedeljka. U svim školama širom države prvi časovi u obe smene počinjali su minutom ćutanja. Mnogo više od jednog pa i dva školska časa bilo je potrebno za razgovor na bolnu temu. Učiteljima je bilo najteže da najmlađim školarcima objasne šta uopšte minut ćutanja znači, iako su deca već znala da se u srcu prestonice dogodilo masovno ubistvo. O tome se neizostavno govorilo u svakoj kući, u svim medijima, na svakom koraku. Zločin je potresao sve. Najveći je strah da se takav užas ne ponovi.

Zabrinuti roditelji u nekim školama inicirali su vanredne hitne sastanke saveta roditelja, jer je tema preteška i osetljiva, a neizbežna. Namera je da se uznemirenost smiri, bezbednost u školama unapredi, muke i teskobe učenika učine vidljivijim, da se đacima pruži adekvatna podrška i da shvate da je od svake petice važnije drugarstvo, da će ih razumevanje i razgovor s porodicom, vršnjacima i nastavnicima zaštititi više nego kontradiverziona vrata na školskom pragu ili posebno obučeni školski čuvari i policajci. I đaci i roditelji i prosvetni radnici saglasni su da treba odati dužno poštovanje stradalima, iskazati solidarnost i saučešće kolektivu OŠ „Vladislav Ribnikar”, ali pritom uzimajući u obzir da i odlazak na mesto nesreće može biti izuzetno traumatičan.

Prvog dana nakon tragedije utisak je prosvetnog esnafa da se dogodilo zlo koje će značiti prekretnicu ne samo u srpskom obrazovanju i pravosuđu. Više direktora beogradskih osnovnih škola sa kojima smo razgovarali uviđaju da je sad momenat da se razgovara o odnosu među vršnjacima, ali i među đacima i nastavnicima, o osiguranju bezbednosti u školama, o neuobičajenom ponašanju pojedinaca, blagovremenom reagovanju, prijavljivanju. Kažu da su i deca bila zainteresovana za razgovor, došli su sa puno informacija, pitali da li može i njima da se desi ovakva tragedija. I direktori potvrđuju da je „nezgodno o ovako teškoj temi razgovarati naročito s mlađim učenicima, jer još nemaju formiran socijalni okvir gledanja na ovakve situacije, a rade im mašta i strahovi.”

Ana Prodanović, profesor srpskog jezika i književnosti u Elektrotehničkoj školi „Rade Končar”, rekla je za „Politiku” da bi tim psihologa i pedagoga trebalo da pripremi i poduči nastavnike šta da rade u ovim okolnostima.

– Svi smo zabrinuti. Kako ući na čas, šta reći deci, a da to bude dovoljno mudro i da na neki način ostavlja dublji trag. Svaka reč mora da se meri, svaki upućen pogled, bukvalno sve. Mislim da je trebalo da se na nivou obrazovnog sistema napravi pauza do ponedeljka, da ne bude nastave ni u jednoj školi, da tim pedagoga i psihologa dobro pripremi i poduči nastavnike šta da radimo u ovim okolnostima. Dosta je više inspekcije, hajde da nas malo edukuju šta da radimo kad se ovako nešto desi, da naši đaci ne budu sledeći. Ovo je užasan trend, bilo je pitanje vremena kada će i ovo doći. Video-igrice, odvratni „Redit”, društvena mreža koju nisu zabranili, „dark-veb”, to je klincima dozvoljeno. I roditelji moraju da budu malo osvešćeniji što se toga tiče, a ne samo „To ne može da se desi mom detetu.” Osim toga, moramo obratiti pažnju na kulturu, medije, podršku đacima, više socijalizacije, manje mobilnih telefona, za početak – objasnila je Prodanovićeva.

Ona je bila među prosvetnim radnicima koji su prisustvovali jučerašnjem skupu ispred Ministarstva prosvete na poziv Foruma srednjih stručnih škola Beograda. Činilo se da je tu bilo više novinara i medijskih ekipa nego đaka i nastavnika, a svi su se kasnije uputili ka školi „Vladislav Ribnikar”.

Aleksandar Petković, učenik druge godine ETŠ „Rade Končar”, rekao je da su došli juče da bi „iskazali saosećanje prema stradalima u masakru”.

– Jedna žrtva je sestričina mog školskog druga. Razredne starešine su nam dozvolile da za toliko izostanemo s nastave, ali uz prethodnu saglasnost roditelja. Nedajbože da se ovo ikada ponovi. Da mi je znati kako je moguće da se dogodilo. Svakako nema opravdanja. Nastava je počela minutom ćutanja, a onda smo prvi čas posvetili razgovoru o okolnostima u kojima se dogodila tragedija, o tome zašto neki roditelji drže pištolje punih šaržera u kući, o tome šta treba raditi da se ovo ne ponovi. Treba ograničiti slobodu mladih da imaju pristup svim platformama, ovaj dečak je bio sedmi razred, koliko je dece otprilike tog uzrasta koja umisle da su u nekoj video-igrici ili u seriji „Južni vetar”, pa umesto da izvuku pouku da se život na margini ne podržava. oni to protumače pogrešno – iskazao je za naš list učenik Aleksandar Petković.

Okupljenima se obratila Milica Samardžić, predsednica učeničkog parlamenta ove škole, naglašavajući da se devet života tragično ugasilo i da je teško naći prave reči.

– Kažu da često sanjamo one bez kojih ostajemo i da će oni zauvek biti sa nama, da postaju naši anđeli čuvari, ali prazninu i bol koju osete porodice i svi bližnji nastradalih ne može niko i ništa da popuni. To je mogao da bude tvoj brat, rođak, poznanik, drugarica iz kraja ili samo neko koga si video u prolazu. Školovanje treba da bude najlepši period života svakog čoveka, da u sećanju ostanu samo lepe uspomene, a ne suze, strah i bol. Zagrlite ljude koje volite, pitajte osobu koja plače na klupi da li je dobro, pomozite nekome ako primetite da mu je pomoć potrebna. Nije u nevolji samo onaj koji pomoć zatraži. Ovo je bio vapaj jednog nesnađenog i duboko nesrećnog deteta koje nije svesno svojih postupaka i velika opomena svima nama. Da se nikada ne ponovi ovakva tragedija i da se osvrnemo oko sebe i činimo dobro za svačije bolje sutra, ne samo za svoje – istakla je ova srednjoškolka.

Danas o planu povratka đaka na nastavu u OŠ „Vladislav Ribnikar”

Prema najavama Dragana Filipovića, načelnika Školske uprave Beograd, danas bi trebalo da se održi sastanak i napravi plan za povratak osnovaca na nastavu u OŠ „Vladislav Ribnikar” od ponedeljka. On je gostujući na RTS-u naveo da je „kada je reč o podršci deci, nastavnicima i rukovodstvu škole, s pomoćnicom ministarke zdravlja i drugim institucijama dogovoren sastanak za petak, gde bi trebalo da naprave plan aktivnosti za prihvat dece”. Kao sasvim izvesno istakao je da će „svi prosvetni savetnici u ponedeljak biti u OŠ „Vladislav Ribnikar” kako bi pružili podršku nastavnicima u organizaciji same nastave”.

– Ovo je tragedija za sve nas, za ceo obrazovni sistem i celo društvo. Moramo da budemo spremni za sve situacije koje nam se sada dešavaju i da imamo ispravne postupke. Moram da napomenem da imamo još tri škole kojima moramo da pružimo podršku. Jedna od tih je baletska škola „Lujo Davičo”, u koju je išla jedna od učenica koja je izgubila život. Učenik koji je ubijen je bio đak jedne muzičke škole i učenik koji je izvršio krivično delo takođe je učenik muzičke škole. I moji savetnici i ja smo na vezi sa direktorima ovih škola i planiramo određene aktivnosti – ukazao je Filipović.