Данас је Ђурђевдан, плету се венчићи од лековитог биља

Српска православна црква и верници данас славе Светог Георгија, једног од девет великомученика. Према хришћанском предању, Свети великомученик Георгије (Свети Ђорђе) био је римски војник пореклом из Мале Азије.

Према предању овај светитељ заштитник професија, организација и болесника, рођен је 275/280. године у малоазијској области Кападокији, у богатој и угледној хришћанској породици.

Видевши да је отпочело немилосрдно истребљавање хришћана, Георгије је поделио сва своја блага сиромашнима и ослободио своје робове. На једном сабору је говорио против прогона хришћана, изашао пред цара и рекао да је и сам хришћанин. Цар је наредио војницима да га затворе у тамницу.

И поред страшних мучења, Георгије је одбио да се одрекне своје вере.

На савет појединих дворана, цар је тражио од Георгија да се поклони пред кипом бога Аполона да би му поштедео живот. Георгије је пришао статуи Аполона и прекрстио је, нашта се статуа срушила, а са њом и све друге статуе у храму.

Видевши то, жена цара Диоклецијана, царица Александра викнула је: „И ја верујем у Бога који Ђорђу даје толику снагу.”

Цар Диоклецијан је потом издао наређење да се одруби глава и Георгију и царици Александри. Царица Александра је издахунла на путу до места погубљења, а Георгије је посечен 23. априла, тј. 6. маја по новом календару 303. године, наводи Танјуг.

Приказ Светог Георгија који убија аждају, симбол паганства, заснован је на популарној легенди хришћанске митологије - „ Георгије и Аждаја”.

Веома је слављен у Срба, и најчешће га називају Свети Ђорђе или Свети Ђурађ. Многи га славе као крсну славу. Српска православна црква га слави два пута годишње. Главни празник је Ђурђевдан и празнује се 6. маја по грегоријанском календару (23. априла по црквеном), а други је пренос моштију и обновљење Храма Светог Георгија - Ђурђиц, који се слави 16. новембра (3. новембра по црквеном).

На икони везаној за Ђурђевдан је свети Георгије приказан на коњу како убија аждају. Други приказ је свети Георгије као војник са копљем у руци. У народу се оваква представа зове Ђурђиц и везана је за славу Ђурђиц.

Обичај је да се за Ђурђевдан плету венчићи од лековитих трава, који се бацају у текућу воду.

Верује се да венчић укућанима доноси здравље, а пољу берићет и да штити од урока.