Историја обичних људи

Зрењанин – Најстарије претке банатске породице Козловачки њихов потомак Срђан нашао је 1768. године и они су сада на врху обрнуте пирамиде његовог родослова. На седам метара широкој траци има 278 лица, а са њима је у крвном сродству, изузев крила које припада прецима његове супруге Смиљке. Они потичу из Подриња, одакле је њезин отац, односно из Рађевине, родног краја њене мајке. Тај родослов предака рађен је искључиво у правој линији по свим мушким и женским линијама (без побочних сродника), на основу докумената као што су матичне књиге рођених венчаних и умрлих, пописи становништва, црквени домовници. Најстарије матичне књиге које су коришћене потичу из 1727. и налазе се у архиву у Темишвару и из 1745. године из Историјског архива у Зрењанину.

У свом трагању Срђан је на гробљу у селу Шурјан, у близини границе с Румунијом нашао споменик на коме је уклесано име рођаке Даринке Симин (1894–1919). Даринка је умрла на порођају, а тада рођена девојчица је касније родила Срђанову мајку. На вечном почивалишту у Шурјану, Срђан је пронашао и нестало име Султана, некада често женско српско име на овим просторима. Трагајући за својим прецима он, поред обиласка споменика на којима дешифрује имена која су делом избрисали ветрови, кише, лед и снегови, скида вековну прашину са црквених домовника и матичних књига по сеоским месним канцеларијама које су некада водили бележници, ретки писмени људи у свом времену, а сада их прелистава само добронамерник тражећи далеке рођаке. Тако је, од 1985, када је почео да ствара родослов, као своје специфично животно дело, прелистао на хиљаде рукописа, списа и књига, обилазио архиве, цркве и гробља у Зрењанину, Панчеву, Београду, северном Банату, Мачви... Само у Румунији, осим Темишвара, био је у местима Чавош, Фењ, Рудна, Гад, Ђир, Овсеница, Сен Мартон, Српски Чанад.

Претпоставља се да су Зрењанинци с презименом Козловачки у тадашњи Бечкерек стигли после 1760. из села Козловац у околини Панчева. То село више не постоји. Листајући књиге рођених и умрлих, пописе становништва и друге документе, истраживач је сазнао многе детаље. Нека презимена су нестала, нека изумирањем, а нека намерно. Било је породица које су бежале од крвне освете, неке од презимена које је изгледало погрдно, или су једноставно хтели нешто, по њиховом мишљењу, модерније. У Ботошу, некад великом банатском селу које спада међу милитарска, јер су се налазила у Војној крајини, изумрло је 25 презимена. Многа лична имена одавно нису у употреби, као што су Лепомир, Сафир, Теофан, Дабижа, Каленик, Софрониј, Пахомир, Евстатије, Здеслав… и женска Убавка, Ђелвасија, Каленија, Ђерманка, Каранфила, Порфирија, Павелина, Ољина, набраја Срђан. По брковима у овом крају су наилази на презимена Бркић, Брковић, Мустаћ, Бркановић, Ћулибрк, Белобрк, Пушибрк, Палибрк. Срђан каже да је заокружио један велики посао. – Овакве родослове имају краљевске и племићке породице, али обични смртници не, уверен је он.