Највећи раст запослености међу возачима, а њих нема довољно

Возачи, монтери, руковаоци машинама и постројењима – три су занимања у којима се током 2022. године забележио највећи раст запослености у Србији. Овим послом прошле године бавило се 23.300 грађана више него 2021, а од тога се највеће повећање – за 16.200, бележи у региону источне и јужне Србије, показали су подаци Републичког завода за статистику. Знатни међугодишњи раст запослености забележен је и у групи занимања – инжењери, стручни сарадници и техничари – где је 15.200 радника више него 2021, од чега 10.500 у региону Војводине, наводи се у анкети о радној снази.

Ипак, да је статистика само статистика можда најбоље осликава пример возача чији је број све дефицитарнији. О томе сведочи Неђо Мандић, председник удружења превозника терета у међународном друмском саобраћају „Међународни транспорт”, који каже да професионалних возача у Србији чињенично нема довољно.

– С друге стране, подаци показују да се возачи највише запошљавају, али треба знати да у тај број улазе сви возачи. Има ту доста кипер-возила, а то су добро плаћени послови, потом ту су и доставна и комби-возила, за чије је управљање потребна само „Бе” категорија. Често се дешава да се они олако премештају са једног на друго радно место, неки чак и због плате веће за педесетак евра. Тако да не знам да ли и то улази у статистику евиденције запошљавања – нагласио је Мандић. Додао је да су све то возачи који немају лиценцу професионалних возача.

– Број професионалаца у Србији сигурно није велики. Немамо их довољно, па не може ни бити пораста запошљавања, јер све мање људи жели да се бави овим послом. Многи одлазе у иностранство, Немачку, због већих плата и бољих услова рада. Да у Србији имамо недостатак таквих возача показују и искуства превозника, који сведоче да им камиони стоје, јер нема ко да их вози. Скоро 95 одсто предузећа пријављује недостатак возача, а ми нажалост не видимо начин како ће се то решити – казао је Мандић. 

Потпуна либерализација тржишта рада у смислу отварања врата за запошљавање странаца, није најпожељније решење за синдикате, поготово у ситуацији када радници у Србији траже квалитетна радна места, па зато што их не проналазе морају да иду даље у свет.

– Није нормално да неки наши грађани возе Немце, а да нас возе Пакистанци. Имамо стратегију миграција где се акценат ставља на враћање људи у Србију, имамо стратегију запошљавања чији је циљ да се подстакне запосленост у Србији , али су оне изгледа само слово на папиру, нису учинковите – рекао је Зоран Ристић, из „Независности”. С тим да је боље ангажовати домаће него стране возаче сагласан је и председник удружења „Међународни транспорт”.

– Ми смо поузданији возачи од ових који долазе са рецимо Филипина и из разних азијских земаља. Они код нас лакше добијају радну визу него у Немачкој, јер Немци више воле да им дођу грађани са Балкана, који су им менталитетом сличнији. Опет, ми смо присиљени да примамо странце. Ипак, у међународном транспорту то је већ проблем јер ако бисмо ангажовали странца да нам буде возач за западну Европу, онда за њега треба обезбедити шенгенску визу што је тешко, и никако не решава проблем мањка радне снаге – нагласио је Неђо Мандић.

Из Привредне коморе Србије наводе да су се у Србији ипак створиле повољније економске прилике па су се неки радници и вратили са рада из иностранства. Према подацима Бечког института за економске студије у последњих неколико година чак се процењује и нето прилив високообразованих профила у Србију.

– Са друге стране, занатски профили настављају да емигрирају, посебно грађевински стручњаци, возачи, медицински техничари... Био би проблем ако би следеће године дошло до економске нестабилности у нашој земљи, што је екстреман и најмање вероватан сценарио, јер би тада кренуо нови талас миграције – рекао је Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе у ПКС.