Трећи министар просвете који је поднео оставку

Доскорашњи министар просвете Бранко Ружић је други високи функционер Социјалистичке партије Србије који је поднео оставку на место министра просвете, а трећи који је с врха овдашњег образовања отишао под притиском јавности од почетка овог века. Ружић је поднео неопозиву оставку на ту функцију уверен да је то „једина рационална и часна одлука” након пуцњаве с невиним жртвама и рањенима у врачарској осмолетки „Владислав Рибникар”. Оставку је премијерки понудио моментално, чим се трагедија догодила. Дефинитивни одлазак с функције министра Ружић је потписао пет дана после масакра, на дан када се уписао у књигу жалости пред вратима школског здања у коме је седмак починио масовно убиство. Тако је завршен његов други мандат у ороченом саставу државног врха.

Подсетимо, свој други мандат на месту министра просвете формално – оставком завршио је и Жарко Обрадовић, средином августа 2013. године. Томе је претходила одлука СПС-а да он више не буде на тој функцији, после фијаска просвете на малој матури у јуну те године када је испитне комбинације из штампарије „Службеног гласника” изнела једна радница у брустхалтеру, па је тако и настала „брустхалтер афера”, која је Обрадовића коштала министарске фотеље, мада он није сматрао да је одговоран за то.

Оставком је завршен и мандат Љиљане Чолић на месту министра просвете, обележен покушајем да се из наставног програма за ученике осмог разреда искључи Дарвинова теорије еволуције, како би се дао простор креационизму, што је изазвало буру у јавности. Оставку је поднела у септембру 2004. године, а тадашњи премијер Војислав Коштуница је то оценио као „гест одговорности”, мада је сматрао и да рад Љиљане Чолић „не може оценити као апсолутно неприхватљив, јер је током њеног мандата усвојен Закон о образовању, а први пут школска година почела је без штрајкова просветних радника”. Чолићева је касније у више наврата објашњавала да није покушала да „избаци Дарвина”, а када је званично поднела оставку као образложење навела је „то што су неки од проблема са којима се Министарство просвете суочава почели да се одражавају на укупан рад владе”.