Treći ministar prosvete koji je podneo ostavku

Doskorašnji ministar prosvete Branko Ružić je drugi visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije koji je podneo ostavku na mesto ministra prosvete, a treći koji je s vrha ovdašnjeg obrazovanja otišao pod pritiskom javnosti od početka ovog veka. Ružić je podneo neopozivu ostavku na tu funkciju uveren da je to „jedina racionalna i časna odluka” nakon pucnjave s nevinim žrtvama i ranjenima u vračarskoj osmoletki „Vladislav Ribnikar”. Ostavku je premijerki ponudio momentalno, čim se tragedija dogodila. Definitivni odlazak s funkcije ministra Ružić je potpisao pet dana posle masakra, na dan kada se upisao u knjigu žalosti pred vratima školskog zdanja u kome je sedmak počinio masovno ubistvo. Tako je završen njegov drugi mandat u oročenom sastavu državnog vrha.

Podsetimo, svoj drugi mandat na mestu ministra prosvete formalno – ostavkom završio je i Žarko Obradović, sredinom avgusta 2013. godine. Tome je prethodila odluka SPS-a da on više ne bude na toj funkciji, posle fijaska prosvete na maloj maturi u junu te godine kada je ispitne kombinacije iz štamparije „Službenog glasnika” iznela jedna radnica u brusthalteru, pa je tako i nastala „brusthalter afera”, koja je Obradovića koštala ministarske fotelje, mada on nije smatrao da je odgovoran za to.

Ostavkom je završen i mandat Ljiljane Čolić na mestu ministra prosvete, obeležen pokušajem da se iz nastavnog programa za učenike osmog razreda isključi Darvinova teorije evolucije, kako bi se dao prostor kreacionizmu, što je izazvalo buru u javnosti. Ostavku je podnela u septembru 2004. godine, a tadašnji premijer Vojislav Koštunica je to ocenio kao „gest odgovornosti”, mada je smatrao i da rad Ljiljane Čolić „ne može oceniti kao apsolutno neprihvatljiv, jer je tokom njenog mandata usvojen Zakon o obrazovanju, a prvi put školska godina počela je bez štrajkova prosvetnih radnika”. Čolićeva je kasnije u više navrata objašnjavala da nije pokušala da „izbaci Darvina”, a kada je zvanično podnela ostavku kao obrazloženje navela je „to što su neki od problema sa kojima se Ministarstvo prosvete suočava počeli da se odražavaju na ukupan rad vlade”.