У качаревачко ловиште стижу млади фазани

Качарево – Ловачко удружење „Сиви соко” у Качареву, пустиће и ове године у ловиште неколико стотина младих фазана. Захваљујући благој зими, репрезентативни примерци време су провели на отвореном, трчкарајући ограђеним узгајалиштем на ободу села. Сада пристиже подмладак, као резултат организованог деценијског рада, од када су формирали јединствену фазанерију у овом крају, прича за „Политику” председник удружења Милорад Ђурица, птице имају уређен и довољан простор за кретање, па и први лепет крила, а дневно поједу и до 20 килограма хране. Качаревачки ловци сами производе младе из јаја, она се лежу у инкубатору, да би их пребацили и даље подизали у прихватилишту.

„Волимо и редовно идемо у лов, али и бринемо о стању на терену. Зато морамо да природи вратимо фазана и одржимо његову бројност, а то је велики посао за нас, јер буде овде и до 400 малих фазана, који се развијају док не ојачају. Око две трећине пустимо у природу, док стотинак остане за запат. Циклус траје читаве године, крајем априла ћемо почети да их пуштамо, тако да до касне јесени, када почиње лов на фазана, већ су сасвим стасали у ловишту. Увек остане одређен број јединки за матично јато, одакле сакупљaмо јаја и опет испочетка креће узгој”, прича Ђурица.

Ловство има дугу традицију у овом крају, па се у сваком селу у околним општинама ловци удружују. Качаревачки „Сиви соко” има тек петнаестак чланова, иако их је некада било много више, нарочито „кокошара”, а ловина чешће била на овдашњим трпезама. Данас се лови из традиције. Није да људе то не интересује, додаје Ђурица, али и време и обавезе не дозвољавају, као и чињеница да је лов све скупље упражњавати. Велика је ставка опрема – обавезна пушка, муниција, па и годишња чланарина од 17.000 динара, која се највећим делом и користи за узгој и прихрану дивљачи у атару. Ипак, овде се могу похвалити и подмлатком у својим редовима, јер је ту неколико младих момака, мада су окосница друштва „стари вуци”.

 „Ни у ловишту стање није као што је било, па се међу зецом, лисицом, дивљом патком и гуском и нешто шакала, може наићи на тек понеки капитални примерак. Одстрелимо шта се нађе на терену, а фазане ми донирамо природи. Планирамо да фазанерију проширимо, да имамо још неку дивљач, како би се са живим светом овог краја боље упознали и наши основци који знају да нам дођу у посету”, каже Ђурица.

„Ловна култура нам диктира одређени дан за одстрел, одређене врсте, често смо на терену, а сада ћемо и у акцији чишћења ловишта. То строго поштујемо, али су се обичаји променили и утолико што нико од нас више не препарира ловину, нити користи животињско крзно”, напомиње наш саговорник.