U kačarevačko lovište stižu mladi fazani

Kačarevo – Lovačko udruženje „Sivi soko” u Kačarevu, pustiće i ove godine u lovište nekoliko stotina mladih fazana. Zahvaljujući blagoj zimi, reprezentativni primerci vreme su proveli na otvorenom, trčkarajući ograđenim uzgajalištem na obodu sela. Sada pristiže podmladak, kao rezultat organizovanog decenijskog rada, od kada su formirali jedinstvenu fazaneriju u ovom kraju, priča za „Politiku” predsednik udruženja Milorad Đurica, ptice imaju uređen i dovoljan prostor za kretanje, pa i prvi lepet krila, a dnevno pojedu i do 20 kilograma hrane. Kačarevački lovci sami proizvode mlade iz jaja, ona se ležu u inkubatoru, da bi ih prebacili i dalje podizali u prihvatilištu.

„Volimo i redovno idemo u lov, ali i brinemo o stanju na terenu. Zato moramo da prirodi vratimo fazana i održimo njegovu brojnost, a to je veliki posao za nas, jer bude ovde i do 400 malih fazana, koji se razvijaju dok ne ojačaju. Oko dve trećine pustimo u prirodu, dok stotinak ostane za zapat. Ciklus traje čitave godine, krajem aprila ćemo početi da ih puštamo, tako da do kasne jeseni, kada počinje lov na fazana, već su sasvim stasali u lovištu. Uvek ostane određen broj jedinki za matično jato, odakle sakupljamo jaja i opet ispočetka kreće uzgoj”, priča Đurica.

Lovstvo ima dugu tradiciju u ovom kraju, pa se u svakom selu u okolnim opštinama lovci udružuju. Kačarevački „Sivi soko” ima tek petnaestak članova, iako ih je nekada bilo mnogo više, naročito „kokošara”, a lovina češće bila na ovdašnjim trpezama. Danas se lovi iz tradicije. Nije da ljude to ne interesuje, dodaje Đurica, ali i vreme i obaveze ne dozvoljavaju, kao i činjenica da je lov sve skuplje upražnjavati. Velika je stavka oprema – obavezna puška, municija, pa i godišnja članarina od 17.000 dinara, koja se najvećim delom i koristi za uzgoj i prihranu divljači u ataru. Ipak, ovde se mogu pohvaliti i podmlatkom u svojim redovima, jer je tu nekoliko mladih momaka, mada su okosnica društva „stari vuci”.

 „Ni u lovištu stanje nije kao što je bilo, pa se među zecom, lisicom, divljom patkom i guskom i nešto šakala, može naići na tek poneki kapitalni primerak. Odstrelimo šta se nađe na terenu, a fazane mi doniramo prirodi. Planiramo da fazaneriju proširimo, da imamo još neku divljač, kako bi se sa živim svetom ovog kraja bolje upoznali i naši osnovci koji znaju da nam dođu u posetu”, kaže Đurica.

„Lovna kultura nam diktira određeni dan za odstrel, određene vrste, često smo na terenu, a sada ćemo i u akciji čišćenja lovišta. To strogo poštujemo, ali su se običaji promenili i utoliko što niko od nas više ne preparira lovinu, niti koristi životinjsko krzno”, napominje naš sagovornik.