Жене имају нижа примања, теже добијају запослење, теже напредују

Остваривање права на рад је једно од најзначајнијих људских права, предуслов је за остваривање осталих права, а на адресу повереника за заштиту равноправности више од трећине пристиглих притужби упућено је поводом дискриминације на тржишту рада и то превасходно по основу рода и година. Како се могло чути од Татјане Пријић, представнице ове институције, на дискусији „Шест деценија до родне равноправности”, истраживања показују да су оне групе које су изложене дискриминацији на тржишту рада, изложене и другим врстама дискриминације.

- Жене имају нижа примања, теже добијају запослење, теже напредују, раније се отпуштају, пензије су им ниже. Наша истраживања показују да су жене највише дискриминисане по основу пола, година, брачног стања или здравственог стања, изгледа, националне припадности – казала је Пријићева, и додала да је веома присутна и вишеструка дискриминација.

Индекс родне равноправности у Србији из 2021. године – трећи по реду – показује да постоји напредак у смислу повећане партиципације жена и мушкараца на тржишту рада, али је забрињавајуће што се при томе не смањује родни јаз већ се он, напротив, повећава – од 14 процентих поена на 14,7 процентних поена измерено 2018. године, о чему говори истраживање професорке Марије Бабовић.

- Изазови жена 45+ на тржишту рада су јако велики, али оне и даље остају невидљиве за доносице одлука. Истраживања показују да каријера жена не иде узлазном линијом као код мушкараца, што подразумева повећање зараде, позиције, положаја у друштву с годинама, већ да су жене на крају каријере готово на истом месту као на почетку. Жене се већ од 45. године налазе на силазној путањи своје каријере – подсетила је Мима Перишић, представница Удружења „Жене на прекретници“ које је организовало скуп. Ово указује на недовољно препознавање и уважавање потреба и проблема са којима се сусрећу старије жене у остваривању права на рад.

Тек свака десета жена старија од 50 година укључена је, и то махом, у нефинансијске мере запошљавања, а према речима саветница Националне службе запошљавања, ускоро ће на бироу запошљавања остати само старији радници, показало је истраживање „Мере активне политике запошљавања из угла жена 45+“, професорке Јелене Жарковић у којем су учествовале жене 45+, које су биле или су и даље на евиденцији  НСЗ-а у Београду, Чачку, Александровцу и Крагујевцу.

Две трећине жена које су користиле услуге НСЗ кажу да нису биле задовољне мером која им је додељена. Оне тврде да им није пружена довољна количина информација у вези са расположивим пословима и активним мерама, да имају примедбе у вези са мерама које су им додељене као што је лоше организована, застарела обука или је мера непримерена њиховим потребама.

- Саветнице НСЗ-а и учеснице су наводиле и сличне факторе незапослености и неучествовања у програмима, као што су удаљеност филијале где се спроводи мера посебно за оне жене које живе у приградским насељима или сеоским срединама, обавезе у породици, а у екстремним ситуацијама,наводи се и да чланови породице, муж или син,  забрањују жени да раде. Због свега овога су жене 45+ спремније да прихвате послове у неформалном сектору, сезонске послове, него да раде код послодавца – истакла је Жарковићева, и подвукла да би циљано повећање запошљавања жена имало би директан ефекат на смањење сиромаштва јер је губитак посла и немогућност запошљавања један од главних узрока изразитог раста сиромаштва, управо међу женама.

Истраживања професорке Јелене Жарковић показује да би то довело до бољитка не само жена и њихових породица, већ и друштва у целини, пошто би затварање родног јаза на тржишту рада допринело повећању БДП за 4,8 одсто.