Žene imaju niža primanja, teže dobijaju zaposlenje, teže napreduju

Ostvarivanje prava na rad je jedno od najznačajnijih ljudskih prava, preduslov je za ostvarivanje ostalih prava, a na adresu poverenika za zaštitu ravnopravnosti više od trećine pristiglih pritužbi upućeno je povodom diskriminacije na tržištu rada i to prevashodno po osnovu roda i godina. Kako se moglo čuti od Tatjane Prijić, predstavnice ove institucije, na diskusiji „Šest decenija do rodne ravnopravnosti”, istraživanja pokazuju da su one grupe koje su izložene diskriminaciji na tržištu rada, izložene i drugim vrstama diskriminacije.

- Žene imaju niža primanja, teže dobijaju zaposlenje, teže napreduju, ranije se otpuštaju, penzije su im niže. Naša istraživanja pokazuju da su žene najviše diskriminisane po osnovu pola, godina, bračnog stanja ili zdravstvenog stanja, izgleda, nacionalne pripadnosti – kazala je Prijićeva, i dodala da je veoma prisutna i višestruka diskriminacija.

Indeks rodne ravnopravnosti u Srbiji iz 2021. godine – treći po redu – pokazuje da postoji napredak u smislu povećane participacije žena i muškaraca na tržištu rada, ali je zabrinjavajuće što se pri tome ne smanjuje rodni jaz već se on, naprotiv, povećava – od 14 procentih poena na 14,7 procentnih poena izmereno 2018. godine, o čemu govori istraživanje profesorke Marije Babović.

- Izazovi žena 45+ na tržištu rada su jako veliki, ali one i dalje ostaju nevidljive za donosice odluka. Istraživanja pokazuju da karijera žena ne ide uzlaznom linijom kao kod muškaraca, što podrazumeva povećanje zarade, pozicije, položaja u društvu s godinama, već da su žene na kraju karijere gotovo na istom mestu kao na početku. Žene se već od 45. godine nalaze na silaznoj putanji svoje karijere – podsetila je Mima Perišić, predstavnica Udruženja „Žene na prekretnici“ koje je organizovalo skup. Ovo ukazuje na nedovoljno prepoznavanje i uvažavanje potreba i problema sa kojima se susreću starije žene u ostvarivanju prava na rad.

Tek svaka deseta žena starija od 50 godina uključena je, i to mahom, u nefinansijske mere zapošljavanja, a prema rečima savetnica Nacionalne službe zapošljavanja, uskoro će na birou zapošljavanja ostati samo stariji radnici, pokazalo je istraživanje „Mere aktivne politike zapošljavanja iz ugla žena 45+“, profesorke Jelene Žarković u kojem su učestvovale žene 45+, koje su bile ili su i dalje na evidenciji  NSZ-a u Beogradu, Čačku, Aleksandrovcu i Kragujevcu.

Dve trećine žena koje su koristile usluge NSZ kažu da nisu bile zadovoljne merom koja im je dodeljena. One tvrde da im nije pružena dovoljna količina informacija u vezi sa raspoloživim poslovima i aktivnim merama, da imaju primedbe u vezi sa merama koje su im dodeljene kao što je loše organizovana, zastarela obuka ili je mera neprimerena njihovim potrebama.

- Savetnice NSZ-a i učesnice su navodile i slične faktore nezaposlenosti i neučestvovanja u programima, kao što su udaljenost filijale gde se sprovodi mera posebno za one žene koje žive u prigradskim naseljima ili seoskim sredinama, obaveze u porodici, a u ekstremnim situacijama,navodi se i da članovi porodice, muž ili sin,  zabranjuju ženi da rade. Zbog svega ovoga su žene 45+ spremnije da prihvate poslove u neformalnom sektoru, sezonske poslove, nego da rade kod poslodavca – istakla je Žarkovićeva, i podvukla da bi ciljano povećanje zapošljavanja žena imalo bi direktan efekat na smanjenje siromaštva jer je gubitak posla i nemogućnost zapošljavanja jedan od glavnih uzroka izrazitog rasta siromaštva, upravo među ženama.

Istraživanja profesorke Jelene Žarković pokazuje da bi to dovelo do boljitka ne samo žena i njihovih porodica, već i društva u celini, pošto bi zatvaranje rodnog jaza na tržištu rada doprinelo povećanju BDP za 4,8 odsto.