Минералу будућности

Зеолит је минерал који се већ деценијама користи широм света, од Аустралије, Јапана, Кине, преко Ирана, Кувајта и Европе, до САД и Канаде. Због веома разноврсне примене у многим областима привреде и живота, оправдано га називају магичним минералом или минералом будућности.

- За изузетна својства зеолит дугује својој специфичној кристалној решетки која као магнет привлачи, везује за себе и на тај начин неутралише бројне токсичне материје и једињења, као што су тешки метали (олово, кадмијум, стронцијум, жива, кобалт, хром...), радиоактивне супстанце, микотоксини (оловне продукте гљивица у храни - плеснива храна) и токсични гасови (угљен-моноксид, угљен-диоксид, амонијак, формалдехид...). Будући да живимо „токсичне животе у токсичном свету”, како неки стручњаци дефинишу данашње стање животне средине, где су ваздух, вода и земљиште, па самим тим и храна, све загађенији, може се претпоставити које благо представља природни минерал који те опасне материје неутралише - истиче Ненад Петровић, инжењер геологије.

По његовим речима, још пре више од тридесет година зеолит је детаљно испитан на васионским летовима, првенствено на лету „Аполо 13”, где је помоћу њега пречишћавана вода за пиће астронаута. За сада највећу примену има у пречишћавању питких и отпадних вода, у производњи хране и пољопривреди, у савременом грађевинарству, медицини, фармацији, козметици и многим другим областима.

Студиозна истраживања потврђују да се уз помоћ зеолита у пољопривреди постижу изузетни резултати при гајењу биљака и на отвореном пољу и у стакленицима. Заједно са вештачким и органским ђубривима или самостално, зеолит треба да се унесе у земљиште у зони корена, на дубину од 10 до 20 сантиметара. Просечна норма је од 400 кг до 10.000 кг по хектару, што зависи од врсте земљишта и културе која ће се гајити на њему.

- Зеолит не само да то затровано, мртво земљиште лечи од разних отрова, већ биљци обезбеђује и континуиран развој захваљујући својој способности да везује воду и разноврсне хранљиве материје и предаје их дозирано, по потреби. Управо због тога приноси на парцелама где је примењен зеолит већи су за 20 до 40 одсто, период сазревања је краћи за два до 14 дана, а укус воћа и поврћа далеко је бољи него када се примењује вештачко ђубриво. Поређења ради, док код нас највећа измерена бундева тежи око 240 килограма, у Европи и Америци, где се одгаја уз помоћ зеолита, има од 400 до 600 килограма -објашњава наш саговорник, додајући да је зеолит нашао широку примену и за одржавање травњака и спортских терена, будући да има способност да задржава влагу у земљишту.

Наш саговорник подсећа да Србија има неколико активних и још неколико потенцијалних лежишта овог драгоценог минерала, чија примена иначе захтева веома скромне инвестиције. Међу најзначајнијим су она у Врањској Бањи, код Бруса, на Фрушкој гори и Јастрепцу, где експлоатационо право коришћења има Геолошки институт. Како се зеолит највише примењује у пољопривреди, а наша земља има огромне неискоришћене потенцијале у овој области (пре свега у производњи здраве органске хране, све траженије на светском тржишту) право је чудо да је његова примена овде занемарљива.