Утицај таблета за спавање на Алцхајмерову болест

Може ли и како коришћење одређених таблета за спавање утицати на Алцхајмерову болест истраживали су научници са Универзитета Вашингтон у Сент Луису. Открили су да су испитаници клинике за поремећај спавања, који су две ноћи узимали „суворексант” (suvorexant), чест лек за несаницу, доживели лагани пад два протеина, амилоид-бета и тау, који се гомилају код Алцхајмерове болести.

Стручњаци сматрају да је то занимљив показатељ везе између сна и молекуларних маркера код наведеног обољења, иако је реч о краткотрајној студији, која укључује малу групу здравих одраслих особа. Наиме, поремећаји спавања могу бити рани знак ове болести који претходи другим симптомима, попут губитка памћења и опадања когнитивних функција.

Када се појаве први симптоми, количине протеина амилоид-бета скоро су на врхунцу и већ се стварају плакови који зачепљују мождане ћелије.

Научници сматрају да би се подстицањем довољног спавања можда могао успорити или спречити настанак Алцхајмерове болести, јер се тада уснули мозак може испрати, односно очистити од остатака протеина и осталих отпадних производа који су се накупили током дана.

„Мада таблете за спавање могу помоћи у том погледу, било би преурањено да они који су забринути због Алцхајмерове болести то протумаче као разлог да почну узимати ,суворексантʼ сваке вечери”, упозорио је неуролог Брендан Луси из Центра за медицину спавања Универзутета Вашингтон, преноси Сајенс алтер (Science Alert).

Треба напоменути да је студија трајала само две ноћи и да је учествовало 38 средовечних људи који нису показивали знакове когнитивног оштећења и нису имали тешкоћа са спавањем.

Коришћење таблета за спавање у дужем раздобљу није идеално решење ни за оне који пате од несанице, јер се прилично лако постаје зависан од њих. Додатно, пилуле за спавање могу подстаћи појаву фаза плитког, односно лаког сна уместо дубоког. То би могло бити проблематично јер су ранија истраживања Лусија и колега показала везу између мање квалитетног сна и повишених износа протеина тау и амилоид-бета.

У току најновијег истраживања научници су хтели да виде може ли бољи сан помоћу таблета за спавање смањити количине протеина тау и амилоид-бета у цереброспиналној течности која испуњава простор око мозга и кичмене мождине. Пређашња истраживања су показала да, чак, само једна ноћ лошег сна може узроковати пораст протеина амилоид-бета.

Група добровољаца од 45 до 65 година узела је једну од две дозе „суворексанта”

или плацебо пилулу, а научници су свака два сата у току 36 сати док су учесници спавали и следећег дана и ноћи прикупљати узорке њихове цереброспиналне текућине. Иако међу испитаницима није било разлике у обрасцима спавања, код оних који су узели „суворексант” забележено је смањење протеина амилоид-бета за 10 до 20 посто. Већа доза „суворексанта” је, такође, тренутно смањила износе модификованог облика протеина тау. Но овај учинак био је видљив само код неких облика тауа, а концентрације тог протеина порасле су у току 24 сата од узимања таблете за спавање.

„Ако можете смањити тау фосфорилацију, потенцијално би било мање стварања запетљања и мање смрти неурона”, објашњава Брендан Луси.

Дакле, још није познато помажу ли таблете за спавање у лечењу симптома Алцхајмерове болести. Али је све више доказа који повезују поремећаје спавања с њеним настанком.