Металним мостићем поред Водене капије

На простору испред Водене капије 1, на траси линијског парка на којем је до пре неколико дана била неуређена стаза, сада је привремено постављен метални мостић. Њиме могу да пролазе и пешаци и бициклисти, што је до сада било отежано јер су суграђани морали или да заобилазе локалитет или да се пењу уз насип па прелазе преко капије. Ни једно ни друго није било безбедно.

Мостић је поставило „Зеленило Београд” и то на потезу прве целине линијског парка који се пружа од Бетон хале до Бастиона Светог Јакова. Управо су истраживања око Водене куле 1 поделила ову целину на два дела и на извесно време прекинула радове на овом делу трасе. Радови су затим настављени тако да је прва фаза готово потпуно завршена. Уређени су пешачка стаза и одморишта, засађени травњаци, украсно шибље, перене, полегли четинари, постављен систем заливања биљака „кап по кап”… Остао је та се заврши тај део око Водене капије.

Према плану, линијски парк требало би да се протеже од Бетон хале до Панчевачког моста у дужини од 4,6 километра и да буде издељен у десет целина.

Прошле године Секретаријат за инвестиције расписао је јавни позив за изградњу целина од бројева један до девет. Посао је и за пројектовање и за извођење радова добио конзорцијум неколико фирми. Нови радови, како медији јављају, требало би да почну ускоро.

На потезу прве две целине налазе се важни делови средњовековног утврђења, али и делови бедема из каснијег периода који би требало тек да буду испитани.

Водена капија, према досадашњим истраживањима, потиче из 18. века. Представљала је пролаз кроз приобални бедем настао у периоду од 1717. до 1736. године у време владавине Аустријанаца. Истраживања Водене капије започео је Републички завод за заштиту споменика у сарадњи са Археолошким институтом – Београд.

Пројекат рестаурације и конзервације Водене капије 1 урадио је још у децембру прошле године Републички завод за заштиту споменика културе. Они су израдили и идејни пројекат изгледа тог дела парка око Водене капије чији је циљ да се капија види, али да поред ње могу да пролазе и пешаци и бициклисти.

Дуже време капија је била сакривена испод насипа који је на појединим местима био висок и до четири метра и налазио се уз некадашњу пругу. Насип је доста оштетио приобалне бедеме, али је капија ипак опстала. Сачуван је срећом и њен свод.

Ова капија која је била значајно стратешко место у време аустријско-турских ратова углавном је изграђена од цигала, односно опеке аустријског формата, димензија цигле 30 пута 15 пута 7 центиметара. Капија је имала барокну фасаду од које су остали само фрагменти јер је и она оштећена приликом изградње пруге.

Сада је капија истражена, очишћена и осигуран је простор око ње. Унутрашњост је ојачана дрвеном конструкцијом, а неколико метара даље постављене су бетонске и металне потпоре. Око капије налази се и привремена дрвена ограда.

Осим ове Водене капије 1, постоји и Водена капија 2. Она је такође део београдског бедема, али је ближе Кули Небојша и за њу људи већ знају.