Цинична кампања ревизије историје узима маха

Данас Русија и Србија заједно обележавају свети празник – Дан победе. За наш народ је безусловна капитулација нацистичке Немачке 9. маја 1945. године означила крај великог отаџбинског рата, који је однео животе скоро 27 милиона људи. У нашој земљи нема породице коју ова страшна трагедија није задесила.

На данашњи дан славимо апсолутну победу над вероломним и окрутним непријатељем и његовом човекомрзилачком идеологијом, славимо тријумф добра над злом, живота над смрћу. Клањамо се безграничном јунаштву и самопожртвованости генерације наших очева и дедова, који су, стојећи раме уз раме на првим борбеним линијама, у партизанском подземљу и у позадини, по цену највећих жртава, ненадокнадивих губитака и неизмерних страдања, спасли своју отаџбину, ослободили Европу, одредили исход најкрвавијег светског рата. Тугујемо за онима који се нису вратили са ратишта, којима није било суђено да дочекају победу. Са захвалношћу се сећамо оних који су, прошавши кроз страхоте рата, обновили на згариштима миран живот. Одајемо почаст нашим ветеранима, желећи им здравље и дуговечност.

У нашим срцима сећање на велику победу не бледи – године само истичу њен непролазан значај, њену грандиозну моралну висину. Истовремено, последњих деценија сведоци смо тога како у низу земаља узима маха цинична кампања ревизије историје и резултата Другог светског рата, који су јасно и недвосмислено утврђени у одлукама Међународног војног суда у Нирнбергу. Покушава се да се омаловажи одлучујући допринос СССР-а поразу нацизма и стварању модерне архитектуре међународних односа, чији су центар Уједињене нације. Повећава се притисак на саму светску организацију и друге инклузивне мултилатералне институције, вештачки се смањује њихова улога у усаглашавању међудржавних приступа, уништава се култура дијалога и компромиса. Уска група западних земаља, опседнута сопственом тобожњом искључивошћу, вођена претензијама на светску доминацију, настоји да произвољно тумачи међународно право, да га замени неком врстом конјунктурног „поретка заснованог на правилима”.

Под маском „учесника национално-ослободилачких покрета” величају се помагачи нациста, који су по својој суровости често надмашивали Хитлерове џелате. Морам признати да таквих примера има и на Балкану. У Приштини се чују позиви да се „очува заоставштина” албанског колаборационисте Џафера Деве, једног од организатора СС дивизије „Скендербег”. Поједини хрватски политичари и јавне личности не крију симпатије према вођи марионетске НДХ Анти Павелићу или загребачком надбискупу Алојзију Степинцу, који се укаљао везама са усташама.

На глорификацију нацизма, брисање историјског сећања на борбу совјетског народа против агресије Вермахта 1941–1945, подстицање радикалних десничарских расположења у друштву усмерена је државна политика актуелних кијевских власти. Неонацистички ставови су чврсто укорењени у редовима украјинских оружаних формација, које већ девет година ратују против цивила у Донбасу, свакодневно подвргавајући варварском гранатирању куће, вртиће, школе и болнице. У том „рату до последњег Украјинца” Запад за Кијев обавља улогу штаба, као и снабдевача обавештајним подацима и најсавременијим смртоносним оружјем: цео војноиндустријски конгломерат НАТО-а и ЕУ делује са једином сврхом, како би покушао да ослаби и сломи Русију. Елите западних земаља то више не крију.

Против неонацистичких злочинаца, за мирно небо над својом отаџбином и њену безбедност, за будућност читавог човечанства воде праведну битку руски војници и официри, добровољци Донбаса – наследници славне војне традиције наше земље.

У склопу неповратних промена које се дешавају у свету – формирање истински полицентричног светског поретка, престројавање глобалне привреде на основу начела правде и равнотеже интереса – јачање стратешког партнерства Москве и Београда добија све већи значај. Само таква – пријатељска и равноправна – сарадња, која се темељи на поверењу, поштовању и међусобном уважавању интереса, обезбеђује услове за миран, складан развој читавог човечанства у његовој цивилизацијској разноликости, омогућава да сачувамо суверенитет и независност које нам је завештала генерација победника.

Дан победе остаје чврста спона у односима између Русије и Србије, симбол непоколебљивог духовног и историјског јединства наших братских земаља. Наши народи су се заједно борили за слободу, заједно одолели нацистичком агресору и заједно извојевали победу. Данас ћемо заједно са нашим српским пријатељима положити венце и цвеће у знак сећања на подвиг совјетских и југословенских војника који су пали за ослобођење Југославије. Меморијалне церемоније биће одржане у Београду и многим другим српским градовима. Искрено захваљујемо руководству Србије, општинским властима, ветеранским организацијама, друштвима српско-руског пријатељства, удружењима сународника, медијима и широј јавности на непроменљивој пажњи коју посвећују овим догађајима.

Нека нас овај Дан победе још једном подсети на потребу мирне коегзистенције и солидарности међу народима зарад свеопштег мира, просперитета и благостања. Обавезно ћемо дати све од себе да то постане стварност.