Марија Корина Мачадо „шокирана” признањем

Добитник овогодишње Нобелове награде за мир је Марија Корина Мачадо, лидерка опозиције у Венецуели. Мачадова је изразила шок, чувши да је добила признање, и рекла да је то „достигнуће целог друштва”.

„Ја сам само једна особа. Сигурно не заслужујем ово”, рекла је она у видео-поруци.

Мачадова је рођена 1967. године и била је посланик у парламенту Венецуеле од 2011. до 2014. године.

Како је саопштио Комитет за доделу Нобелове награде, Мачадо је стекла признање захваљујући „неуморном промовисању демократских права народа Венецуеле и борби да се постигне праведна и мирољубива транзиција из диктатуре у демократију”. „Као предводница демократског покрета у Венецуели, Марија Корина Мачадо је један од најистакнутијих примера грађанске храбрости у Латинској Америци у новије време. Она је кључна, уједињујућа фигура у редовима политичке опозиције која је некада била дубоко подељена ‒ опозиције која је пронашла заједнички језик у захтеву за слободне изборе и репрезентативну владу”, наводи се у саопштењу.

Управо то, како се истиче, лежи у срцу демократије ‒ „наша заједничка спремност за одбрану принципа народне владавине, чак и ако се не слажемо”.

Нобелов комитет истиче да се Мачадова заложила за слободне и поштене изборе пре више од 20 година, а да је пред изборе 2024. била председнички кандидат опозиције, али да је режим блокирао њену кандидатуру, након чега је она подржала мало познатог кандидата Едмунда Гонзалеза, који ју је заменио на гласачком листићу. Када је Национални изборни савет, којим управља влада, прогласио Николаса Мадура победником, иако су резултати са бирачких места показали да је Гонзалез победио са великом убедљивошћу, Мачадова је наставила да води кампању, скривајући се све време док јој је Мадурова влада више пута претила хапшењем.

Победа Мадура на председничким изборима на којима је освојио трећи шестогодишњи мандат, у међународној заједници је доведена у питање са образложењем да избори нису ни слободни ни поштени и изазвали су протесте широм земље.

Председник Комитета за доделу награде Јорген Ватне Фриднес похвалио је добитницу, рекавши за њу да је „храбар и посвећен заговорник мира који одржава живим пламен демократије у све већој тмини”. Комитет је оценио да демократија зависи од оних који одбијају да остану неми.

Међу осталим кандидатима за овогодишњу Нобелову награду издвајају се председник САД Доналд Трамп, Малала Јусафзаи (17) као најмлађи кандидат, и Јосеф Ротблат (86) као најстарији.

Добитница ће као награду добити 11 милиона шведских круна (око 1,2 милиона долара), а биће јој је уручена диплома и златна медаља 10. Децембра, на годишњицу смрти шведског индустријалца Алфреда Нобела. Прошле године, Нобелова награда за мир додељена је јапанској антинуклеарној групи Нихон Ниданкјо, покрету преживелих атомских бомби из Хирошиме и Нагасакија.