Marija Korina Mačado „šokirana” priznanjem

Dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade za mir je Marija Korina Mačado, liderka opozicije u Venecueli. Mačadova je izrazila šok, čuvši da je dobila priznanje, i rekla da je to „dostignuće celog društva”.

„Ja sam samo jedna osoba. Sigurno ne zaslužujem ovo”, rekla je ona u video-poruci.

Mačadova je rođena 1967. godine i bila je poslanik u parlamentu Venecuele od 2011. do 2014. godine.

Kako je saopštio Komitet za dodelu Nobelove nagrade, Mačado je stekla priznanje zahvaljujući „neumornom promovisanju demokratskih prava naroda Venecuele i borbi da se postigne pravedna i miroljubiva tranzicija iz diktature u demokratiju”. „Kao predvodnica demokratskog pokreta u Venecueli, Marija Korina Mačado je jedan od najistaknutijih primera građanske hrabrosti u Latinskoj Americi u novije vreme. Ona je ključna, ujedinjujuća figura u redovima političke opozicije koja je nekada bila duboko podeljena ‒ opozicije koja je pronašla zajednički jezik u zahtevu za slobodne izbore i reprezentativnu vladu”, navodi se u saopštenju.

Upravo to, kako se ističe, leži u srcu demokratije ‒ „naša zajednička spremnost za odbranu principa narodne vladavine, čak i ako se ne slažemo”.

Nobelov komitet ističe da se Mačadova založila za slobodne i poštene izbore pre više od 20 godina, a da je pred izbore 2024. bila predsednički kandidat opozicije, ali da je režim blokirao njenu kandidaturu, nakon čega je ona podržala malo poznatog kandidata Edmunda Gonzaleza, koji ju je zamenio na glasačkom listiću. Kada je Nacionalni izborni savet, kojim upravlja vlada, proglasio Nikolasa Madura pobednikom, iako su rezultati sa biračkih mesta pokazali da je Gonzalez pobedio sa velikom ubedljivošću, Mačadova je nastavila da vodi kampanju, skrivajući se sve vreme dok joj je Madurova vlada više puta pretila hapšenjem.

Pobeda Madura na predsedničkim izborima na kojima je osvojio treći šestogodišnji mandat, u međunarodnoj zajednici je dovedena u pitanje sa obrazloženjem da izbori nisu ni slobodni ni pošteni i izazvali su proteste širom zemlje.

Predsednik Komiteta za dodelu nagrade Jorgen Vatne Fridnes pohvalio je dobitnicu, rekavši za nju da je „hrabar i posvećen zagovornik mira koji održava živim plamen demokratije u sve većoj tmini”. Komitet je ocenio da demokratija zavisi od onih koji odbijaju da ostanu nemi.

Među ostalim kandidatima za ovogodišnju Nobelovu nagradu izdvajaju se predsednik SAD Donald Tramp, Malala Jusafzai (17) kao najmlađi kandidat, i Josef Rotblat (86) kao najstariji.

Dobitnica će kao nagradu dobiti 11 miliona švedskih kruna (oko 1,2 miliona dolara), a biće joj je uručena diploma i zlatna medalja 10. Decembra, na godišnjicu smrti švedskog industrijalca Alfreda Nobela. Prošle godine, Nobelova nagrada za mir dodeljena je japanskoj antinuklearnoj grupi Nihon Nidankjo, pokretu preživelih atomskih bombi iz Hirošime i Nagasakija.