Острва снова

Сви туристички проспекти наводе речи које је за ниску бисера у западном делу Индијског океана – Маурицијус и Сејшеле, изговорио Марк Твен: „Господ је прво створио Маурицијус и Сејшеле, а затим рај”. Подразумева се, наравно, да је Свевишњи рај сачинио по угледу на ова острва, што и није тако далеко од истине јер тешко да би се могло потражити више надахнућа за то. Научници мисле да су острва гранитног Сејшелског архипелага можда и најстарија на свету. Слободан Мићић из Контикија каже да су Маурицијус и Сејшели засигурно у глави сваког ко жели, за живота, да упозна барем делић овоземаљског раја и додаје да на овим острвима права сезона почиње тек након проласка тропских циклона.

Маурицијус

Ова велелепна туристичка дестинација одувек је била жеља свих, освајача, трговаца, пустолова, гусара и, на крају, туриста читавог света. Главни град Порт Луј (на северозападу острва), представља мравињак магаза, источњачких мириса, уличних продаваца са корпама препуним палачинки надевених љутим каријем, лепињама или самусима, врстом троугластих погачица. Необавештени туриста би поверовао да се неком магијом нашао у Бомбају, Калкути, Индији или Пакистану. Острво је познато по белим пешчаним плажама, тиркизној топлој води, лагунама, коралним спрудовима и бујној тропској вегетацији. Богатство природних лепота и мир чине га идеалним за породични одмор и романтична „хани мун” путовања. Пријатна клима током целе године (просечна температура 27-31 степен Целзијуса), богата туристичка понуда, као и добар шопинг, сврставају га у омиљене светске туристичке дестинације. Маурицијус је настао пре 8-10 милиона година и заједно са Реунионом и Родригезом је део Маскаренских острва; архипелаг је формиран низом вулканских ерупција. Највиши врх је Питон де ла Ривијер Ноар, висок 828 метара. Клима на острву је тропска, зиме су топле и суве (мај-новембар), а лета влажна и врела (новембар-мај).

Лична карта

(/slika2)Маурицијус је био независна монархија у оквиру Комонвелта од 1968. године, а република од 1992. године на истоименом острву и на неколико мањих острва из групе Маскаренских острва у југоисточном Индијском океану, око 800 км источно од Мадагаскара. Поред острва Маурицијус у саставу републике се налазе и острва Св. Брандон, Родригез, као и острвска група Агалега.

Укупна површина: 2.040 км²

Становништво: 1.220.000 (попис 2003), Индијци 67 одсто, креолци (мелези Европљана, Индијаца и црнаца) око 27 одсто, Кинези око три одсто

Главни град: Порт Луј (Порт Луис) 150.000 становника

Верска припадност: хинду 50 одсто, католици 24 посто, муслимани 17 одсто, протестанти 12 посто

Званични језици: енглески, француски, креолски

Валута: маурицијска рупија

1 USD – 31,55 MUR

1 евро – 42 MUR

Клима: тропска са температурама између 25 и 30 степени Целзијуса у високој туристичкој сезони могући краћи тропски пљускови .

Економија

Од стицања независности 1968, Маурицијус је развио економију засновану на агрикултури, са индустријом и туризмом који бележе стални пораст. Годишњи пораст бруто националног дохотка је пет-шест одсто. Шећерна трска се узгаја на око 90 одсто култивисаног земљишта и чини око 25 процената извоза. Незапосленост на Маурицијусу је око седам процената

Становништво

Два званична језика на Маурицијусу су енглески и француски. Маурицијски креолски, који је мешавина енглеског, француског, португалског и хинди језика, широко је распрострањен. Осим њих говоре се хиндустани, тамул, телегу, урду, марати, хака (кинеско наречје из околине Кантона). Писани креолски је развијен тек шездесетих година прошлог века. Скоро све светске религије су распрострањене на Маурицијусу.

Култура

Измешана колонијална прошлост се одразила на културу Маурицијуса. Кухиња је мешавина холандске, француске, индијске и креолске. Маурицијус је пета земља на свету која је 1847. године увела поштанске марке. Када је откривен, на Маурицијусу је живела до тада непозната врста птица, коју су Португалци назвали додо. До 1681. насељеници и њихове домаће животиње побили су све примерке ове ретке птице.

Сејшели

Потребно је добро загледати карту и испод самог екватора пронаћи сићушни Сејшелски архипелаг са именима која одишу егзотиком, тиркизом, палмама и сољу: Махе, Прален, Ла Диг, Силует, Фрегат, Денис, Берд и још стотинак мрвица разбацаних по западном Индијском океану. Атол Алдабра – источњачка мистика у имену арапског порекла. Око педесет хиљада џиновских корњача, више него на Галапагосу, живи на овим кречњачком прстену који крије посебну флору и фауну. Претворено је у природни парк где постоји научна база. Сејшели су познати по елитном туризму, приватним кућама и острвима на којима се одмарају највеће спортске и музичке звезде. Приватна острва (Денис) плејбој зечица где се ствара сапунска индустрија секса и гламура звана „Плејбој”. На Денису постоји хотел за високи, ексклузивни туризам где светске лепотице налазе нове спонзоре а они по повратку у своја милијардерска царства показују трофеје: двоножне или у виду сабљарки, ајкула или лампуга свеједно је, главно је да су „рибе”.

Лична карта

Сејшели су архипелаг од 115 острва у Индијском океану близу обала Африке. Сва ова острва припадају острвској Републици Сејшели која је независна од 1975. године, 1.000 километара источно од Мадагаскара и 1.500 километара од источноафричке обале. Главно острво је Махе, и на њему је главни град Викторија (25.000 становника).

Површина: 455 км²

Становништво: 85.000 (2003), креоли (мешавина азијских, европских и афричких досељеника) око 93 одсто, белци енглеског и француског порекла, Кинези и Индуси

Верска припадност: око 90 одсто католици, око седам посто протестанти

Званични језици: сејшелски, енглески и француски

Валута: сејшелска рупија

1 USD – 6,29 SCR

1 ЕВРО – 8,37 SCR

Клима: клима на Сејшелима је током целе године тропска са температурама између 30 и 35 степени Целзијуса уз могуће краће тропске пљускове

Виза: веома добри односи са Републиком Сејшели и наша бројна дијаспора учинили су да нама не требају визе за ова рајска острва.

Сејшели су удаљени свега девет сати лета од Европе.

Историја

Први који су посетили Сејшеле су арапски трговци, али први запис о острвима су оставили Португалци 1505. Пирати су користили ова острва као базу, све док их Французи нису окупирали 1756. и назвали их по француском министру привреде Жан-Моро де Сешелу. Острва су прешла под британску власт 1814. године, а од 1976. године су независна.

Привреда

Туризам је главни извор прихода за становнике Сејшела и у последње време овде се отварају офшор компаније и банке где се пребацује огроман новац из разних трансакција па постају познати по томе као некада Кајманска или Девичанска острва. Дакле, када се не баве туризмом и банкарским трансакцијама, становници Сејшела извозе цимет, ванилу, копру (тврди бели део кокоса) и рибу.

Становништво

Сејшелска острва немају домородачко становништво. Сви острвљани су потомци дошљака: Француза, Африканаца, Индијаца и Кинеза. Велика већина њих припада хришћанској религији, највише римокатоличкој.

Сејшелска острва су најстарија океанска острва на свету. Од укупно 115 острва само су 33 насељена. Стотине плажа које се протежу острвима Махе, Праслин и Ла Динге убрајају се у најлепше на свету. Највеће острво је Махе, које има више од 75 плажа од којих се не зна која је лепша.

Најлепше плаже, корњаче и палме

Најпознатија плажа Сејшелских острва је Сансет бич, која се налази на острву Маха, а у њеној близини је и истоимени хотел. Велика плажа на острву Праслин омиљена је код љубитеља водених спортова. Плажа Север је на острву Ла Динге и пружа могућност за уживање у потпуном миру и тишини. Острво птица (Бирд) дом је милиона птица, а једино је природно станиште есмералди, највећих корњача на свету. Острво Праслин, које је око сат времена удаљено од Махе, нуди могућност да видите палме коко де мер, које једино расту на том месту и живе више од 200 година.

Богатство подморја

Поред прелепих плажа и спектакуларних залазака сунца, роњење је велики адут Сејшела. Право је уживање наћи се у богатству нестварног подводног света, риба и корала који се једино на овом месту могу видети. Већина туристичких бродића има провидно стаклено дно, кроз које можете да видите корњаче, које тешко да бисте видели приликом роњења.

Врт Адама и Еве

Легендарни Вале де Маи је место на Сејшелима које је под заштитом Унеска. Толико је задивљујуће да се некада заиста веровало да је то оригинални рајски врт. У привлачној лепоти његових шума налази се више од 6.000 стабљика коко де мера и шест ендемских врста палми. Ово је и последње пребивалишта угрожене црне папиге.

Фабрика чаја

Основана 1962. године, задужена је за целокупно узгајање и производњу чаја на Сејшелима. Фабрика чаја ужива у предивном погледу на западне падине Махе и сигурно је једна од најлепших панорамских тачака на острву. Тамо, између бројних стабљика чаја, открићете из прве руке како се на Сејшелима прави чај.

Кокос на печату

Једно од природних богатстава овог архипелага, поред корњача, свакако је и коко де мер који је карактеристичан по томе што његов плод има облик два спојена кокоса. Овај кокос може се наћи само на Сејшелима и због тога је доспео на званичан сејшелски печат, којим ће вам цариник оверити пасош приликом уласка у земљу.