„Поглед у свет животиња” Камиле Иле Kофлер

У београдском Музеју примењене уметности, у његовој Галерији „Анастас Јовановић” од вечерас ће моћи да се погледа изложба посвећена фотографкињи Kамили Или Kофлер (1911–1955), а због немилих прошлонедељних догађаја неће бити церемоније свечаног отварања.

На поставци ће бити представљене дигиталне репродукције фотографија и документарног материјала који је музеју уступио Прајор Доџ, наследник уметнице и власник ауторских права над њеном заоставштином.

„Kао прва жена фотограф анималиста посветила се снимању животиња: кућних љубимаца, становника зоо-вртова, у афричкој дивљини и пределима Индије, с дубоким поштовањем њиховог карактера и личности, као да се ради о људским бићима”, наводи Јасна Кујунџић Јованов, историчарка уметности и ауторка изложбе, у пратећем тексту. И додаје да у намери да некадашњу Београђанку, становницу Париза и Њујорка, представи широј публици, приказано на изложби може да понуди тек део Илиног узбудљивог живота и њене одлучности да увек постигне најбоље: било када обликује глину, приказује животиње, било једноставно креира лични наступ у јавности.

Она истиче да је Ила Кофлер, након што се у Будимпешти заинтересовала за вајарство, у Београду завршила Уметничку школу, а критика је запазила њен наступ на Јесењем салону 1931. године. У Београду је почела да користи и псеудоним Ylla, да би потом каријеру наставила у Паризу и Њујорку, бавећи се фотографијом.

Већ 1935. године објавила је и прва два фото-албума (Пси и Мачке), што ће и касније бити један од облика представљања њеног рада, да би њени радови, углавном рађени у серијама, објављивани у часописима, излагани у многим чувеним светским галеријама и приказивани у тематским сликовницама уз текстове аутора попут Жака Превера. Године 1937. учествовала је на фотографској изложби у Њујорку, уз Ержи Ландо, Ман Реја, Андре Кертеша, Нору Диму и друге, а овај наступ отворио јој је врата за пресељење на северноамерички континент пред налетом нацистичке окупације Француске 1941. године.

„Долазак у Њујорк за Илу је био нови почетак, али и отварање нових могућности – задобила је уважавање галериста и кустоса, албуми с фотографијама истовремено су објављивани у неколико светских центара, а уживала је и симпатије публике и власника кућних љубимаца који су желели да их овековече. Коначно, стварну интеракцију међу различитим врстама, као и слободно кретање дивљих животиња у њиховом природном окружењу, доживела је и забележила камером током боравака у Африци и Индији. Управо тај боравак у Индији био је кобан: увек одлучна да добије што аутентичнији снимак није преживела пад из возила у покрету, из ког је снимала призор трке бивола”, открива нам пишући о Или Кофлер Јасна Кујунџић Јованов.

Кустоскиња изложбе је Јелена Пераћ, а аутори текстова у пратећем каталогу су, поред Јасне Кујунџић Јованов, и Јелена Пераћ, Бојана Поповић, Гордана Крстић Фај и Прајор Доџ. Током трајања поставке, до 24. јуна, биће одржавана стручна вођења, предавања и фотографске радионице.