Осам легата у Руми

У холу Културног центра „Брана Црнчевић” у Руми вечерас у 19 часова биће отворена изложба „Музејски легати – завештање за будућност”. На изложби ћe бити представљен избор експоната и уметничких дела свих осам легата Завичајног музеја Рума. Поставка траје дo 1. јуна.

 Одељење уметничких збирки има шест легата, и то: легат Миливоја Николајевића, легат Др Романа Соретића, легат Федора Феђе Соретића, легат Бранислава Макеша, легат Бранке Колунџић и легат Милана Бесарабића, на изложби ће бити одабрана уметничка дела која на карактеристичан начин презентују опус сваког од аутора.

Легат Драгана Томашевића, који припада одељењу археолошкох збирки садржи мноштво експоната од којих ће најзначајнији бити приказани у склопу изложбе.

Легат др Милана Мићића припада техничкој збирци музеја и садржи апотекарске посуде и опрему, као и копије фармакопеја и научне радове које је др Мићић објавио током своје каријере, те ће на изложби бити приказан и део ове вредне колекције.

 

Миливој Николајевић (1912 – 1988)

Рођен у Сремској Митровици 24. марта 1912. године. Средњу школу завршава у Руми, а Уметничку школу у Београду 1939. После Другог светског рата почиње да ради у просвети: прво у Реалној гимназији у Руми, а потом у Новом Саду где је каснији радни век провео као знаменити сликар и успешни организатор разних видова ликовног живота.

Пуних шездесет година његовог уметничког стварања испуњено је интензивним радом у континуитету кроз разне фазе, стално експериментисање и проналажење нових технологија. У почетку је припадао и излагао са значајном југословенском групом „Десеторица” а касније на више од 50 самосталних и 350 групних изложби у земљи и иностранству. Био је учесник и покретач низа уметничких колонија у Војводини и ван ње. Николајевић је више од 30 година радио у Галерији Матице српске, од чега четврт века као њен управник. Као професор Академије уметности у Новом Саду организовао је почетак наставе на Ликовном одсеку 1979, а за редовног члана Војвођанске академије наука изабран је 1981.

Спомен збирка Миливоја Николајевића установљена је почетком септембра 1988, непосредно пред крај уметниковог живота.

Збирку сачињавају 74 дела (акварел, пастел, уље и каменорез) која чине пресек кроз уметнички опус 1928 – 1988.

Др Роман Соретић (1905 – 1990)

Рођен у Загребу 2. априла 1905. године. Детињство и школске дане проводи у Руми. Права студира и стиче докторат у Загребу. Запошљава се у приватној адвокатури у Руми 1928. Од краја Другог светског рата до пензионисања 1974. обавља чиновничке послове у општини Рума.

На пољу сликарског рада, кроз крајње егзактан однос према техници самостално кристалише лични стил. Сликајући углавном пејзаже, детаље стапа у хармоничну целину обликујући их бојом и светлошћу уз изражено осећање за меру и искрени, продуховљени лирски доживљај.

Сликајући скоро 70 година наизглед исти мотив сремског пејзажа др Соретић је доследно заокружио уметнички опус. После пензионисања и оснивања Колоније „Борковац”, наступа период интензивног сликања са великом и квалитетном продукцијом. Излазак из сликарске анонимности обележавају бројне заједничке и прве самосталне изложбе.

Излагао је на пет самосталних и тридесет групних изложби у земљи и иностранству. Носилац је награде Галерије „Лазар Возаревић” из Сремске Митровице за 1977. годину. Оснивач је и активни члан Румске колоније до самог краја живота.

Спомен збирку др Романа Соретића установљену половином јула 1989. чине 44 дела (акварели, цртежи и темпера) настала у временском распону 1927 – 1989.

Бранислав Макеш (1938-2020)

Рођен 4. јануара 1938. године у Шапцу. Детињство и школске дане проводи у Руми. Академију за примењену уметност у Београду завршава 1962. у класи професора Михајла С. Петрова, када постаје и члан Улуса. После дипломске студије на истој академији и код истог професора завршава 1964. Постаје асистент свог професора, а затим доцент, ванредни и редовни професор на предмету графика све до 1998. Када одлази у пензију.

Одржао је више од 30 самосталних изложби уз изузетан број колективних изложби у земљи и иностранству. Аутор је седам мапа графика: Слике, линорези у боји, 1980; Суботица стара, акватинте, 1983; Нафта, линорези у боји, 1989; Графичке етиде, сува техника, 1992; Небо и земља Бачке Тополе, линорези у боји, 1993; Византијска кутија, суватехника, 1994 и Макеш у Суботици, сува техника 1994.

На Петој међународној изложби графике у Бечу (1967) добија награду Музеја Албертина; Награде за сликарство: Меморијала Милене Павловић Барили, Октобарског салона у Шапцу и „Бели анђео” Уметничке колоније Пријепоље; Награда за графику на Бијеналу суве игле у Ужицу, Награда на Тријеналу мале графике у Шемалијеу.

Спомен збирку Бранислава Макеша установљену крајем јула 2003. године чине 32 дела (графике, акварели, акрили) настала у временском распону 1962 – 2002.

Бранка Колунџић (1956)

Бранка Колунџић је рођена у Руми 1956. године, ту је завршила основну школу и гимназију, а Економски факултет у Суботици. Још од детињства привлачила ју је уметност.

Бранка и њен животни сапутник, као и она самоуки и посвећени стваралац, вајар Мирослав Ковачевић Коча, половином 2002. године покрећу Клуб љубитеља уметности, једну од јединствених, приватних културних институција, не само у Руми, већ и у ширем подручју. Клуб је у једном тренутку окупљао преко 120 активних чланова. Од 2011. године започињу нови пројекат Уметнички камп „Фрушка гора” смештен у Бешеновачком Прњавору. Широке, ничим заклоњене визуре фрушкогорског пејзажа потенцијална су неисцрпна инспирација и покретач већ насталих, а и будућих уметничких остварења многих стваралаца.

Серију од 26 портрета заједничког назива „Моји Румљани”, након изложбе одржане у Завичајном музеју Рума током фебруара 2005. године, Бранка Колунџић приложила је фонду Музеја.

Федор Феђа Соретић (1930 –2023)

Федор Феђа Соретић рођен је 27. јануара 1930. године у Новом Саду. Дипломирао је на Академији ликовних уметности у Београду, у класи Недељка Гвозденовића, члан је Улуса од 1954. године, а био је професор ликовног образовања на Архитектонском факултету у Београду до 1992. године, када одлази у САД, на Флориду.

Током педесетих година, Феђа Соретић је неговао сликарство експресивног израза и богатог колоризма. Широј јавности је пре свега познат као настављач велике традиције војвођанских пејзажиста Шумановића, Радовића, Коњовића.

Даровна колекција уметничких дела конципирана је избором самог аутора, преовлађују мотиви пејзажа, док су теме портрета и мртве природе у овој селекцији заступљени у мањем броју. У фонду овог легата налази се 28 уметничких дела.

Драган Томашевић (1933)

Драган Томашевић је рођен 1933. у месту Селиште у близини Прокупља. Школовао су у Раткову, Сомбору и Београду. Након школовања долази у Буђановце и запошљава се као просветни радник, наставник биологије и дугогодишњи директор ОШ „Небојша Јерковић” из Буђановаца. Осим биологије, бави се писањем поезије (издао неколико збирки поезије), пасија му је археологија и историја, љубитељ је природе. Долази 1966. у Буђановце, у дугим шетњама упознаје се са атаром села и тако долази до првих археолошких открића. По поораним њивама проналази прве артефакте, камене секире и фрагменте керамике, на локалитету Бунарине и тако започиње његов сакупљачки рад. У Буђановцима остаје до 1993. године, и прикупља материјал који ће касније поклонити Завичајном музеју Рума.

Збирка броји преко 2.000 предмета, који репрезентују периоде од раног неолита све до 18. века. Доспела је у Завичајни музеј Рума 2008, а након тога и у више наврата допуњена, и представља највећи допринос Одељењу археолошких збирки. Збирка је настајала од 1968. до 1993. Како сви налази потичу са локалитета из атара села Буђановци и непосредне близине, тако ова Збирка има и посебан карактер, јер представља преглед ове микрорегије кроз човекову прошлост. Дугогодишњим истраживањем Томашевић је пронашао, конзервирао и поклонио предмете Завичајном музеју Рума и тако дао невероватан допринос у очувању културних добара на територији Срема. Од предмета из Збирке, највише се издвајају велики осликани пехар пронађен на Турској бари и римска опека са Христовим монограмом пронађена на локалитету Ђермине (Код крста).

Милан Бесарабић (1908 – 2011)

Рођен је 16. априла 1908. у Чачку, где му је отац, пореклом Украјинац, официр, био на службовању. По женској линији је везан за Велико Градиште где је провео рано детињство у кући своје баба Софије, у периоду од 1914. до 1920. године. Преласком у Крагујевац, са извесним закашњењем, започиње школовање и разреде од првог до четвртог похађа у овом граду. Учесталим пресељењима, сваки разред ниже гимназије полази у другом граду: Подгорици, Руми, Охриду и Битољу, где завршава Малу матуру. У Београду завршава Велику матуру, уписује Правни факултет и дипломира 1932. Уметничку школу у  Београду, одсек вајарства, завршава 1938. године.

Прву од многобројних самосталних изложби приредио је у Београду 1940. у  павиљону Цвијета Зузорић, а радни век провео је углавном као професор цртања, од Књажевца, преко Пећи и Земуна до Београда. Пензија га затиче као професора у Трећој београдској гимназији.

Важан део његовог педагошког рада су активности у покретању и вођењу Земунске школе карикатуре током педесетих година. Практично, само из једног разреда Земунске гимназије, под утицајем непосредног Бесарабићевог уметничког деловања, развила се плејада наших, послератних најталентованијих и најуспешнијих карикатуриста. Милан Бесарабић је члан Улуса од 1938. године и учесник многобројних групних и самосталних изложби у земљи и иностранству. Носилац је бројних домаћих и међународних награда, међу којима се издваја награда „Јежа”, високе награде на мађународним изложбама у Канади, Бугарској и Италији и прва награда на „16. Међународном бијеналу ведре уметности” у Толентину у Италији, 1991. године.

Његови наследници су 2017. поклонили Завичајном музеју Рума легат од укупно 89 уметничких дела, од којих се један број налази изложен у холу Музеја.

 Др Милан Мићић (1909 – 1992)

Угледни румски апотекар Милан Мићић је био доктор фармацеутских наука, а својим радом је допринео напретку и развоју апотекарства у Руми и Срему. Рођен је у Инђији, 6. јула 1909. Основну школу похађао је у Будимпешти, а гимназију је завршио у Сремским Карловцима и положио матуру 1927. године. После завршеног двогодишњег тироцинијума у Београду (1929), студирао је фармацију у Загребу и стекао диплому 26. октобра 1931.

Од тада до 1963. г+ радио је у разним апотекама, а највише у Руми. Ту је 14. септембра 1934. године купио апотеку Јозефа II Хондла и одмах приступио њеној генералној модернизацији.

Мићића је занимала медицинска биохемија, а од 1963. године он се потпуно посветио раду на њој и положио је специјалистички испит из ове области, па је више година у Дому здравља у Руми руководио Биохемијском лабораторијом коју је и основао.

Мићића је интересовала  и историја фармације, а после пензионисања (1971) потпуно јој се посветио и дао више стручних и научних радова, које је објављивао у стручним часописима код нас и у иностранству. Његову докторску дисертацију  „Фармација у Срему 1759 – 1918” објавила је Матица српска у Новом Саду 1987. године. Од 1961. године био је члан Научног друштва за историју здравствене културе Југославије, а од 1973. године био је члан Међународног друштва за историју фармације у Бремену, а 1983. године изабран је за редовног члана Међународне академије за историју фармације у Паризу.

Добитник је Ордена рада са златним венцем и Октобарске награде града Руме.