Крмчија или Законоправило Светог Саве у Руском дому

Руски дом недавно је добио јединствен поклон – Крмчију или Законоправило Светог Саве, Московског синодалног издања из 1787. године. Ову древну књигу, заменик директора Руског дома Вјечеслав Чарски примио је од Бојана Боровчанина, руководиоца Удружења „Национална интелигенција – НИТ”.

У књизи се на посебан начин преплиће истовремено неколико линија руско-српских веза. Тако је оснивач националне цркве Светог Саве примио монашки постриг по примеру руских монаха.

– Једно од најважнијих његових дела је Номоканон, свод црквеног и грађанског права. Овај зборник познат као Крмчија или Законоправило Светог Саве, вековима је био главни извор канонског права, не само за српску, већ и за друге православне цркве, укључујући и руску – наводе у Руском дому и подсећају да, када је пре 300 година, још у току владавине Петра Великог из Русије почела редовна испорука црквених књига у српске земље, међу њима била и Крмчија. Управо је, како кажу, ова књига (такозваног Јекатерининског издања) предата Руском дому и од сада се налази у његовој библиотеци, тако да је доступна свим суграђанима заинтересованим за ову грађу.

Представници Руског дома подсећају да овај препис датира из 18. века, када је Руско царство јачало и када су јачале везе наша два братска народа. А сачувано је још десет преписа овог великог дела, међу којима су и иловички, рашки и сарајевски.

Свети Сава је Крмчију, односно Номоканон или Законоправило, саставио 1219. године и то је практично био први српски устав. Када је организовао епископије у Српској цркви, сваком епископу дао је по примерак Законоправила јер је желео да црква буде слободна и да владар има што мање уплива у њен рад, иако је његов брат Стефан Првовенчани тада био српски краљ. Законоправило је коришћено и у Русији и Бугарској, а касније и у Румунији.

Према речима Владана Долоша из Удружења НИТ, а на које подсећају у Руском дому, књига је имала тешку судбину. Њен последњи власник био је искушеник манастира Светог Романа у Ђунису код Ниша. Манастир у коме се налази срце пуковника Николаја Рајевског, прототипа Вронског из Толстојевог дела „Ана Карењина”, који је 1876. године тамо погинуо у боју против Турака за ослобођење Србије. Монах је одлазећи у манастир Острог оставио Крмчију Ђорђу и Милошу Матићу у Крушевцу, али је ускоро потом из Црне Горе стигла вест о његовој погибији у саобраћајној несрећи.

Ђорђе Матић кренуо је у поклоничко путовање на Острог и тамо је предао књигу Владимиру Тодоровићу, члану Удружења НИТ. Када су 2022. године чланови удружења примили реликвију, решили су да је врате правим власницима па су чак одбили и велику понуду за откуп.

Руководилац Удружења НИТ Бојан Боровчанин истакао је да историја ове књиге много говори о заједничкој прошлости и заједничким вредностима наших народа. А што се тиче понуда за откуп, Бојан је оценио да „неко има цену, неко има вредности”. Боровчанин је рекао да заједно са својим саборцима поклања Крмчију Руском дому као центру руске културе у Србији да би увек подсећала и Србе и Русе на јачину и дубину наших веза.

Веома је симболично што је у данима обележавања 90 година Руског дома његова збирка украшена овим древним спомеником.