Уторак, 30.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Горња Трепча гуши се од смећа

Горња Трепча гуши се од смећа
Извор смрада и заразе: изнутрице и репови у пластичним врећама у насељу Борићи Фото Милош Игњатовић

Горња Трепча – Рајско место између Вујна и Буковика, два шумовита шумадијска брдашца, где лепрша благи ветар и мирише боровина, ту где потоци и речице лече својом водом, лако би могло да буде оаза спокоја и здравља. Могло би, али није.

Лечилиште Горња Трепча, једна од најпосећенијих бања у Србији, заправо је поприште оштрих сукоба управе стационара и приватника који живе од издавања соба и апартмана. Двогодишње трвење око контејнера у насељу Борићи, из којих се шири неподношљиви смрад од животињског отпада, достигло је свој врхунац након приватизације лечилишта. Борба за госте је очита, а у целу причу се умешало и старешинство манастира Вујан, које сматра да је, приликом приватизације, новом власнику продата и земља која припада СПЦ.

Иако смрад из контејнера, постављених на свега двадесетак метара од првих кућа, привлачи ројеве мушица и псе луталице који ноћу разносе животињске кости и бачене утробе, управа стационара сматра да у лечилишту све функционише готово савршено.

– Не видим у чему је проблем. У сарадњи са „Комуналцем“ из Чачка, управа стационара поставила је контејнере тамо где је неопходно. Има их дуж целог пута ка Горњој Трепчи, па што не би били постављени и у насељу Борићи. Нема ту никакве зле намере. И немојте ме, молим вас, питати даље, јер смо сада у некој гужви – било је све што нам је изјавила управница лечилишта Весна Станковић, одбивши да говори о недавној приватизацији бање.

Лечилиште Горња Трепча је недавно приватизовано за 1,5 милиона евра, а нови власник 70 одсто капитала је фирма „Бонидо“ из Владимировца код Шапца. То предузеће се, иначе, бави трговином пољопривредним производима, али је власник Боривоје Јаковљевић, како је изјавио за „Глас јавности“, имао и личних разлога да купи лечилиште. Према сопственом признању, он се у Горњој Трепчи лечио и излечио.

Игуман манастира Вујан, отац Јово Никитовић, међутим, каже да је приватизација обављена мимо закона. Према његовим речима, новом власнику је продато 10,4 хектара земље која припада цркви, и поред одлуке Општинског суда у Чачку о забрани промета тих парцела и упозорења које је републичка Дирекција за имовину упутила Агенцији за приватизацију.

– Читаво лечилиште, односно некадашње народно купатило, било је у саставу манастира све до 1946, када је комунистичка власт одлучила да нам ту земљу одузме. Ми смо тражили да парцеле које припадају манастиру буду изузете из приватизације, али се Агенција за приватизацију оглушила о наш захтев и поред упозорења и одлука надлежних. Сада тражимо да нам се та земља врати, а уколико за то не будемо могли да се изборимо у нашој земљи, обратићемо се и надлежним међународним институцијама – каже за „Политику“ игуман Никитовић.

Истовремено, група приватника који живе од издавања смештаја тврди да је премештање контејнера само „један од потеза“ управе стационара која, како наводе, има намеру да им „упропасти посао“.

– Из контејнера се шири неподношљив смрад, а ројеви мушица прате госте све до стационара. Мислила сам да су канте постављене за смеће, а у њих се одлажу животињске кости и утроба из ресторана који ради у склопу лечилишта. Због тога сам само ове године изгубила осморо старих гостију. Кад сам их видела у бањи, рекли су ми: „Теби, Тамара, свака част, али ми више не можемо да долазимо због смрада“ – каже за „Политику“ Тамара Јаношевић, власница апартмана у Борићима и председница Удружења грађана „Вујан и Буковик“.

Брошура о лечилишту, са подацима о попуњености капацитета, можда открива позадину сукоба у овој бањи.Наиме, природно лечилиште Горња Трепча, како стоји у брошури, располаже са 156 лежајева и два апартмана, а у приватном сектору је чак око 3.000 места. Наводи се и да су капацитети попуњени 100 одсто током целе године. Једино чега у брошури нема јесте цена смештаја и разноврсних терапија које нуди ово лечилиште, па нама остаје само да нагађамо колики је приход од пацијената који, буквално у колонама, пристижу у ову бању током читаве године.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.