Без фискалних каса до даљег

У првој половини овог месеца биће уведена могућност безготовинског плаћања и на београдским пијацама „Стари Меркатор”, „Земун” и „Блок 44”, тако да ће посетиоци ових зелених тржница робу купљену на тезгама моћи да плате брже и лакше, платним картицама и мобилним телефоном, без претходне посете банкомату. Увођење безготовинског плаћања почело је пре годину и по дана, а „Каленић”, „Палилула” и „Ђерам” биле су прве у низу београдских тржница на којима су постављени ПОС терминали за плаћање картицама. Тада је први пут у Србији купцима омогућено да воће, поврће и друге производе плате безготовински. Ипак, Срђан Праштало, из удружења пијачних продаваца „Опстанак”, подсећа да ову погодност не треба доводити ни у какву везу са увођењем фискалних каса на пијачним тезгама.

– Безготовинско плаћање у вези је првенствено са делом пијачне продаје који се односи на регистрована пољопривредна газдинства. Тај систем плаћања може да се повеже без фискалног рачуна на газдинство. Али, и ту имамо проблема због старости закупаца. Постављање ПОС терминала за безготовинско плаћање картицама велика је технолошка баријера за многе старије продавце. Треба и са њима радити, да се обуче – наводи Праштало. Подсећа да процес фискализације неће бити реализован у току ове године, што значи да пијачни продавци неће ни у наредном периоду имати фискалне касе на својим тезгама. Тако је одлучено још крајем прошле године на састанку са представницима Министарства финансија када је продужен рок у којем обавезу фискализације немају обвезници фискализације који се баве прометом добара и услуга на пијачним тезгама.

– Тренутно нема услова за фискализацију. Оно што најпре треба да унапредимо је пијачна продаја, јер је у великој дефанзиви. Суочавамо се са све мање закупаца, све су старији закупци пијачних тезги. То су ствари којима треба да се бавимо у наредном периоду, заједно са Министарством финансија имамо идеју да направимо дугогодишњи план – наглашава Праштало.

Одлагање увођења фискалних каса је само једна, и то за продавце добра страна медаље, али радници на пијацама имају и много других проблема. Рецимо, кажу да раде на граници рентабилности јер им је у међувремену повећана и цена закупа тезги, просечно за 15 одсто. Пијачни радници сведоче да закуп тезге у главном граду у просеку кошта око 20.000 динара, као и да тешко финансијски могу да издрже све те трошкове. Од фискализације страхују готово сви, јер сматрају да ће продаја преко касе, због мењања цена производа у току дана што је пијачна пракса, бити немогућа. На Душановачкој пијаци признају да није исто држати робу на тезги и у радњи, јер роба на пијаци брже калира и трули, па цене морају да се мењају и по два-три пута у току дана. Наводе да је воће и поврће увек јефтиније по подне него ујутро, па се питају како ће да „одреде” нове ниже цене робе, рецимо, по подне, када буду имали фискалне касе.

Рад на пијаци је иначе специфичан вид трговине, а пијачни радници се свакодневно суочавају и са лошим условима рада. У удружењу подсећају да је све мање закупаца и да су радници све старији.

– Просек зарада креће се око износа минималца, дакле, око 40.000 динара. Кад плати закуп тезге, онда причамо о веома мало новца који пијачном продавцу остане од целодневног месечног рада. Зато морамо да радимо на томе да привучемо нове купце, да изградимо неки бољи однос са, пре свега, руководством БГ пијаца, како би се уважиле и наше идеје. Јер, ми најбоље знамо шта од нас очекују муштерије и шта треба да се улаже у пијаце да би постале атрактивне и за млађе грађане. Бизнис не може да опстане само на пензионерима – објашњава Праштало.

Иначе, број пијачних продаваца се чува као нека тајна, али према сазнањима овог удружења на територији Србије сигурно око 100.000 људи живи од пијаце.