Ме­ло­ни­је­ва „за­о­би­ла­зи” но­ви ки­не­ски пут сви­ле

Да ли ће Си Ђин­пинг че­ти­ри го­ди­не по­сле успе­шног „шо­пин­га” у Ри­му на кра­ју оста­ти пра­зних ру­ку? То ће ве­ро­ват­но за­ви­си­ти и од ис­хо­да са­ми­та Г7 у Хи­ро­ши­ми кра­јем ма­ја на ко­јем ће при­су­ство­ва­ти и ита­ли­јан­ска пре­ми­јер­ка Ђор­ђа Ме­ло­ни.

То­ком по­се­те ки­не­ског ли­де­ра „веч­ном гра­ду”  у мар­ту 2019. пре­ми­јер Ђу­зе­пе Кон­те је уз ве­ли­ко гун­ђа­ње Бер­ли­на и Па­ри­за за­кљу­чио ме­мо­ран­дум о уче­шћу Ита­ли­је у ки­не­ској ини­ци­ја­ти­ви „По­јас и пут” те­жак 2,5 ми­ли­јар­ди до­ла­ра. Ма­рио Дра­ги, ње­гов на­след­ник у па­ла­ти Ки­ђи, тај спо­ра­зум је ста­вио на лед. А Ђор­ђа Ме­ло­ни од до­ла­ска на власт не кри­је да хо­ће Ита­ли­ју да из­ву­че из овог ки­не­ског за­гр­ља­ја.

Ли­дер­ка „Бра­ће Ита­ли­је” ко­ја је уочи из­бо­ра про­шле је­се­ни го­во­ри­ла да је пот­пи­си­ва­ње ме­мо­ран­ду­ма са Ки­ном би­ла ве­ли­ка гре­шка, јер Ита­ли­ја тре­ба да во­ди про­е­вроп­ску и про­а­тлант­ску спољ­ну по­ли­ти­ку ка­же да вла­да још ни­је од­лу­чи­ла да ли ће на­пу­сти­ти спо­ра­зум „По­јас и пут” и да се раз­ма­тра­ју све оп­ци­је.

„Још ни­смо до­не­ли од­лу­ку. Рас­пра­ва је отво­ре­на и пар­ла­мент тре­ба да бу­де укљу­чен” , по­ру­чи­ла је Ме­ло­ни­је­ва но­ви­на­ри­ма на пу­ту за Праг, пре­но­си Рој­терс.

То­ком европ­ске тур­не­је глав­ног ки­не­ског ди­пло­ма­те Ванг Јиа у фе­бру­а­ру би­ло је на­зна­ка да ће но­ва вла­да из­гла­ди­ти од­но­се са Пе­кин­гом и на­ста­ви­ти  са­рад­њу у окви­ру ини­ци­ја­ти­ве „По­јас и пут”. То­ком су­сре­та са ше­фом ита­ли­јан­ске ди­пло­ма­ти­је Ан­то­ни­ом Та­ја­ни­јем Ји је по­хва­лио по­тен­ци­јал за са­рад­њу две зе­мље у раз­во­ју зе­ле­них тех­но­ло­ги­ја и ди­ги­тал­ној еко­но­ми­ји. Али убр­зо по­том Рим је по­слао сиг­нал Пе­кин­гу да раз­ми­шља да од­у­ста­не од ме­мо­ран­ду­ма о раз­у­ме­ва­њу чи­ја ва­жност ис­ти­че иду­ће го­ди­не.

Фор­мал­но, ита­ли­јан­ска вла­да има рок до кра­ја го­ди­не да са­оп­шти зва­нич­но да не же­ли ви­ше да ко­ра­ча по но­вом еко­ном­ском ки­не­ском пу­ту сви­ле. Ако то не ура­ди ва­жност спо­ра­зу­ма, ко­ји очи­то ни­је био оче­ки­ва­на шан­са за об­но­ву по­су­ста­ле ита­ли­јан­ске при­вре­де, ауто­мат­ски ће се про­ду­жи­ти за на­ред­них пет го­ди­на.

У по­ку­ша­ју да рас­кр­сти са ме­мо­ран­ду­мом, ко­ји об­у­хва­та 29 про­је­ка­та из­ме­ђу ита­ли­јан­ских и ки­не­ских др­жав­них ком­па­ни­ја од ко­јих је за Пе­кинг си­гур­но нај­ва­жни­ји мо­гућ­ност ин­ве­сти­ра­ња у ита­ли­јан­ске лу­ке Па­лер­мо, Ђе­но­ва и Трст, Ђор­ђа Ме­ло­ни мо­ра да при­до­би­је ко­а­ли­ци­о­не парт­не­ре. Ли­га Ма­теа Сал­ви­ни­ја и  Фор­ца Ита­ли­ја Сил­ви­ја Бер­лу­ско­ни­ја  ни­су баш вољ­ни да Ита­ли­ја на­пу­сти ини­ци­ја­ти­ву „По­јас и пут”.

У си­ту­а­ци­ји све ве­ћих тен­зи­ја из­ме­ђу За­па­да и Ки­не због Тај­ва­на ова­ква од­лу­ка Ри­ма мо­же би­ти „ ди­пло­мат­ски ша­мар” Пе­кин­гу ко­ји се спре­ма да у дру­гој по­ло­ви­ни  го­ди­не уго­сти ли­де­ре зе­ма­ља укљу­че­не у ини­ци­ја­ти­ву „По­јас и пут”. По­го­то­во што је Ита­ли­ја је­ди­на чла­ни­ца Г7 ко­ју је Ки­на при­до­би­ла 2019. за свој ин­фра­струк­тур­ни ме­га­про­је­кат.

На­ме­ра ита­ли­јан­ске вла­де да иза­ђе из ки­не­ског спо­ра­зу­ма из­гле­да и као сер­вил­но по­ди­ла­же­ње Ри­ма Бе­лој ку­ћи ко­ја је због Тај­ва­на за­о­штри­ла сво­је од­но­се са Ки­ном. Пред­сто­је­ћа од­лу­ка до­ла­зи и у тре­нут­ку ка­да и са­ма Европ­ска уни­ја, ко­јој је Ки­на нај­ве­ћи спољ­но­тр­го­вин­ски парт­нер, по­ку­ша­ва да тра­си­ра кри­тич­ни­ји од­нос пре­ма ре­жи­му Си Ђин­пин­га.

Ен­ри­ко Фар­де­ла, ди­рек­тор ис­тра­жи­вач­ке плат­фор­ме „Чај­на­ме­да” и про­фе­сор на уни­вер­зи­те­ту у На­пу­љу за  „Са­ут чај­на мор­нинг пост” ка­же да Ита­ли­ја ни­је има­ла еко­ном­ске ко­ри­сти од спо­ра­зу­ма са Ки­ном за раз­ли­ку од дру­гих чла­ни­ца ЕУ ко­је ни­су укљу­че­не у „По­јас и пут”.

Пре­ма по­да­ци­ма шан­гај­ског уни­вер­зи­те­та Фу­дан, ула­га­ња у Ита­ли­ју ко­ја су се од­но­си­ла на ини­ци­ја­ти­ву „По­јас и пут” су 2019. из­но­си­ла су 2,5 ми­ли­јар­ди до­ла­ра, да би већ сле­де­ће го­ди­не па­ле на 810 ми­ли­о­на до­ла­ра. Ши­ре гле­да­но ди­рект­не ки­не­ске ин­ве­сти­ци­је  у ита­ли­јан­ску еко­но­ми­ју су са 650 ми­ли­о­на до­ла­ра 2019. го­ди­не па­ле на 20 ми­ли­о­на до­ла­ра 2020.

У истом пе­ри­о­ду пре­ма по­да­ци­ма Ро­ди­јум гру­пе Па­риз и Бер­лин су има­ли  ви­ше ко­ри­сти од са­рад­ње са Пе­кин­гом, иако ни­су део ини­ци­ја­ти­ве. Ди­рект­не ки­не­ске ин­ве­сти­ци­је у Не­мач­кој 2020. го­ди­не су из­но­си­ле  1,9 ми­ли­јар­ди до­ла­ра, а у Фран­цу­ској 1,8 ми­ли­јар­ди до­ла­ра.

Џа Да­о­ђи­онг, про­фе­сор са Уни­вер­зи­те­та у Пе­кин­гу, ина­че спе­ци­ја­ли­зо­ван за кон­тро­лу ри­зи­ка ки­не­ских ин­ве­сти­ци­ја у ино­стран­ству сма­тра да би мо­гу­ћи ита­ли­јан­ски рас­кид спо­ра­зу­ма мо­гао да има крат­ко­роч­не ди­пло­мат­ске по­сле­ди­це, али и огра­ни­чен еко­ном­ски ефе­кат на две зе­мље.

Ни­ко­ла Ка­за­ри­ни, са­рад­ник Ис­тра­жи­вач­ког цен­тра за спољ­не по­сло­ве у Ри­му, сла­же се са овом оце­ном. По ње­му об­на­вља­ње спо­ра­зу­ма с Пе­кин­гом олак­ша­ло би при­ступ ита­ли­јан­ским фир­ма­ма ки­не­ском тр­жи­шту, али и тр­жи­шти­ма Афри­ке и Бли­ског ис­то­ка. У су­прот­ном ита­ли­јан­ске ком­па­ни­је мо­гу би­ти из­ло­же­не ко­мер­ци­јал­ним ка­зне­ним ме­ра­ма Пе­кин­га што би пре­у­сме­ри­ло тр­го­ви­ну у дру­ге чла­ни­це ЕУ, као што су Фран­цу­ска и Не­мач­ка. 

„Од­лу­ка ни­је ла­ка. Ста­вља­ње тач­ке на Ме­мо­ран­дум о раз­у­ме­ва­њу би си­гур­но учвр­сти­ло за­пад­ну по­зи­ци­ју Ита­ли­је – али то ће ко­шта­ти ки­не­ско-ита­ли­јан­ске од­но­се”, сма­тра Ка­за­ри­ни.