Међународни дан породице у сенци трагедија у Србији

Међународни дан породице, који се свугде у свету обележава 15. маја, Србија дочекује са статистиком да највећи број породица у Србији има само једно дете. Око 40 одсто очева и мајки гаји двоје деце, свега 6,7 процента њих одлучује се за троје. Четворо малишана одраста у 1,07 одсто домаћинстава, док је број породица које имају четворо, петоро или више деце на нивоу статистичке грешке. Терет самохраног родитељства носи око 13,7 одсто мајки и 3,6 процента очева у нашој земљи, а готово сваки трећи брачни пар нема децу. Вишегенерацијска породица, која је вековима била заштитни знак наше патријархалне културе, полако али сигурно одлази у историју – чак 88 одсто домаћинстава у Србији чини само једна породица, две генерације живе заједно у 11 одсто домаћинстава, а три породице под истим кровом кроје занемарљивих 0,8 одсто домаћинстава.

Због масакра који се догодио у Основној школи „Владислав Рибникар”, у коме је ученик седмог разреда убио осморо ђака и школског чувара, након чега је уследило масовно убиство у Младеновцу, градоначелник Београда Александар Шапић отказао је манифестацију „Београдски дани породице”, коју је заказао након прошлогодишњег Европрајда и која је први пут требала да се одржи на улицама престонице.

Председник Удружења за брак и породицу Небојша Савић тужно констатује да је трагедија у београдској основној школи, чији је виновник тринаестогодишњи дечак најстрашнији „лакмус папир” породичне патологије и подсећа да се само у здравим породицама одгајају здрава деца.

„Ако се родитељи не баве децом, неко други ће се бавити њима. Ми смо друштво у коме породице већ три деценије имају дилему којим вредностима треба да уче децу, јер се у јавном простору промовише насиље, бруталност и мржња. Иако у неким породицама постоје физички злостављена и занемарена деца, она су ипак у мањини. Много је више породица у којима деца добијају све што им је материјално потребно, али су емотивно занемарена или се родитељи нису на адекватан начин бавили њима. Мени је драго што су у данима након трагедије у Основној школи ’Владислав Рибникар’ осванули плакати на којима пише ’Разговарајте са децом’, јер је конструктиван разговор решење за многе проблеме. Међутим, као породични терапеут морам да скренем пажњу на чињеницу да са децом мора да се прича од пелена – чак и онда када родитељу није до приче или сматра да је дете премало или превелико за разговор”, истиче наш саговорник.

Он истовремено констатује да је веома мали број родитеља данас у могућности да разговара са децом, јер су физички исцрпљени, ментално истрошени и често функционишу уз помоћ седатива, како би могли да изађу на крај са фрустрацијама које им намеће свакодневица.

„Да би обезбедили породици пристојан живот, многи родитељи су принуђени да раде два посла дневно. Осим тога, они често живе у ’аналогном’, док њихова деца живе у ’дигиталном’ свету и само се понекад сретну у заједничкој реалности – најчешће за време ручка или вечере. Нашу децу васпитавају дигиталне дадиље и технолошке играчке – иако су Стив Џобс и Марк Закерберг јавно говорили да својој деци бране мобилне телефоне и таблете или им ограничавају време проведено на интернету, велики број наше деце сате проводи у онлајн свету у коме проналазе алтернативне идоле и моделе за идентификацију”, закључује наш саговорник.

Иако се сматра да у нашој земљи постоји култ брака и породице, подаци говоре да свака четврта жена никада није изашла пред матичара, а сваки трећи мушкарац није изговорио судбоносно „да”. Четвртина жена рађа дете ван брака, а сваки четврти брачни пар стави тачку на свој брак. Иза кулиса тезе да су деца наше највеће богатство, стоји реалност у којој је скоро половина деце у Србији васпитава уз помоћ батина, а насиље у породици поприма епидемијске размере – подаци Министарства правде говоре да су од почетка примена Закона о спречавању насиља у породици групе за координацију и сарадњу размотриле чак 273.834 случаја пријављеног насиља и укупно предложиле 103.864 хитне мере исељења насилника из стана и забране приступа жртви. Током протекле године забележен је највећи број израђених индивидуалних планова заштите и подршке жртвама – 18.017, а само од почетка ове године чак 17 жена убијено је у породично-партнерском контексту.